Tek kada iz sebe “iščistimo” sve što nije dobro, onda nećemo ni čuti ni videti ono što smatramo da ne valja. Najlakše je zamišljati, čak i verovati kako smo baš mi nepogrešivi, ispravni, tačni, istiniti, najbolji, savršeni, a da prstom nismo mrdnuli da se ‘pročistimo’, da nešto uradimo na sebi, da “pročistimo” naše negativne parametre, karakterne osobine transformišemo u dobre, pozitivne, ili da one koje nisu dobre, eliminišemo.
                                                                                                                                                                                                                              Odavno sam primetila da se događaju čudne stvari i mnogo puta mi ljudi kažu da su me zvali telefonom, zvonili na vrata, a ja verovali ili ne, uopšte ih nisam čula, a bila sam kući. Šta to znači? Znači da nismo na istoj vibraciji…  
                                                                                                                                                                                                                            Kada bi ljudi znali, da baš onaj koji nas ‘dotakne’ na bilo koji način i kada nas upravo to zaboli, takvoj osobi trebamo biti zahvalni, jer ona je u tom trenutku naš ‘učitelj’, pokazatelj i dobrotvor koji je tog časa tu, da nam osvesti, da aktivira, da se u nama podigne sve ono što je za “očistiti”, bio on/ona  svestan/svesna toga ili ne u tom trenutku. Ta osoba tog trenutka odradi ono što treba, “podigne”/”aktivira” u nama ono što je najbolnije i ode, a na nama je da to prepoznamo i iskoristimo trenutak da to i “očistimo”. Dobro bi bilo to prepoznati i uz zahvalnost iskoristiti šansu, jer ko zna kada će nam se ponovo pojaviti slična situacija da baš to “očistimo”, a možda nam se vrati u nekom drugom trenutku uvećana, ‘teža’ i još bolnija…