Um utiče na zdravlje delimično, direktno i svesno. Od stepena u kome volimo sebe zavisi da li ćemo se pravilno hraniti, dovoljno spavati, baviti se fizičkim aktivnostima i sl. Svaki od ovih izbora pokazuje koliko nam je stalo do života. Ove odluke kontrolišu oko 90% faktora koji određuju naše zdravstveno stanje. Problem je u tome što je motivacija ljudi u vezi sa ovim osnovnim stvarima uslovljena stavovima skrivenim od svakodnevne svesnosti. Kao ishod toga, mnogi od nas imaju mešovite sklonosti.
Ljubav prema sebi shvata se kao taština i narcizam. Dostojanstvenost i poštovanje sopstvenih potreba izgubili su svoje pravo značenje. Međutim, pozitivno obožavanje sebe samih predstavlja suštinu zdravlja.
Ljubav prema sebi i osećanje samopoštovanja ne predstavljaju greh. Oni čine da je življenje radost, a ne zadatak. Međutim, duh ne deluje samo kroz naše svesne izbore. Mnoga od njegovih dejstava se direktno odražavaju na telesnim tkivima, a da u tome nemamo nikakvog svesnog udela.
Još uvek ne znamo na koji način su moždane hemikalije povezane sa emocijama i mislima, ali ono što je značajno jeste da stanje našeg uma ima direktan uticaj na stanje našeg tela. Možemo promeniti telo utičući na svoja osećanja. Ako ignorišemo očajanje, telo prima poruku „umiranja“. Ako se pozabavimo bolom i potražimo pomoć, onda se aktivira poruka „Živeti je teško, ali poželjno“, i imunološki sistem se razmrda da bi nas održao u životu.
Jednostavna istina je da srećni ljudi uglavnom ne obolevaju. Čovekov stav prema samom sebi je najvažniji faktor zdravlja ili ozdravljenja. Oni koji žive u miru sa sobom i svojom okolinom ređe obolevaju od ozbiljnih bolesti.
Autor: Prim. dr sci. Todor Jovanović, doktor nauka, tvorac i izumitelj čuvenog preparata TODOXIN
Photo: pixabay.com
