Inicijativa “Mladi u centru” koja ima za cilj osnivanje Doma omladine Bor završena je posle nešto više od godinu dana. Mladi u Boru su dobili svoj DOM, a tekst u prilogu posvećen je onima koji veruju u svoje snove.

Neki dvadeseti februar. Neki vreme računaju i tvrde da je 7 sati i 34 minuta, ne znam čega i ne znam od kada. Meni je 384 dana puta 24sata ukupno 9216 sati (koliko već traje kampanja i inicijativa za Dom omladine). Stojim u cipelama na mestu vizije i mestu želja mnogih mladih mog rodnog grada – gradilište. Verovatno jedino gradilište u ovo doba godine i to u Istočnoj Srbiji!

Nekako opet nije važno što su se čudom poklopile okolnosti pa sam rođen ludo uporan u svojim idejama, možda su i zvezde krive ili horoskop, način odrastanja ili način srastanja sa ovim gradom… Zbog tih istih valjda sam mogao postati nešto drugo, a ja sam birao da budem lider gradilišta. I kao takav, stojim u cipelama, na gradilištu mladih koji veruju u parče zemlje na kome su rasli. Poverovali su u moje gradilište, poverovali su da u svakom od nas postoji lider, postoji gradilište i postoji neka stolica.

Ne znam šta za vas predstavlja stolica. Postoji li u vama izgrađen odnos Čovek – Stolica – Čovek?

Da li je za vas stolica mesto gde sedate kada ste umorni i kada vam je potreban predah; da li je ona predmet koji vas relaksira, mesto za ekipu iz kraja? Imate li posebnu stolicu, onu uz kompjuter gde menjate sate kliktanja za par trenutaka sreće jer ste postali “Ledžend nešto”?
Koliko puta čujemo – “Čuvaj mi stolicu…”
Neki provedu radni, pa i životni vek, na stolici…Bez namere da osuđujem, pitam vas da li ste birali vašu stolicu? Da li vas ona usrećuje, uzbuđuje, da li ste strastveni i puni života kada razmišljate o mestu gde provodite najveći deo vašeg života??? Da li vam vaše stolice koriste i služe li kome oko vas, jeste li zbog njih bolji ljudi, radosni, ispunjeni?
Stolice nam pružaju sigurnost, osećaj da je sve u redu Ili će bar biti ukoliko nastavimo da sedimo.
Da li je stolica problem ili rešenje?
Ugodno je sedeti, imati svoju sigurnost i komfor. Samo…
Neki od nas, izabrali su da poveruju u “gradilište”, u svima nama čeka neka stolica da nas ubedi da gradilište ne postoji. Želim da vas uverim da i te kako postoji, i moje u Boru i vaše u Vama. Mi smo sposobni da sanjamo, da stvaramo, da strastveno živimo, da se ispoljavamo i istražujemo!

Završavam ovaj trenutak u cipelama na stvarnom zimskom gradilištu, Dom omladine je jednom bio san. A sada je java. Ako sediš i čitaš ovo, znaj da te tvoje gradilište čeka, digni dupe, počni da se raduješ. Život je previše vredan da bi ga proveo na stolici…

Napisao:
Srećko Zdravković
Tim lider inicijative „Mladi u centru“