Postoji mnogo definicija ljudske lepote. Naime, onoliko koliko ima ljudi na ovom svetu, toliko ima i različitih pogleda na ono što predstavlja lepotu jednog bića. Zajedničko nam je svima da je prvo i neizbežno registrujemo vizuelnim putem i da koliko god ukusi bili različiti, nismo imuni na ono što predstavlja naš zamišljeni ideal fizičke lepote.
Ali privlačna spoljašnjost samo je fasada koja može da skriva i neslućene dubine i zjapeće praznine duše. A svaka do jedne, podložna je zubu vremena,trošna i krhka i samim tim, samo privid jednog doba koje ne traje večno. Ono što traje jeste – duša.

Neko je jednom rekao da je duša hram, u najboljem slučaju dom dobrote, ljubavi i mudrosti, a da je telo samo u službi tog hrama. I da stoga, loše i zle misli uzrokuju pukotine na telesnom nivou postojanja otkrivajući pronicljivom oku pravu prirodu te individue. Verujem da rđav čovek nikada ne može biti lep. Naprotiv, čak i ukoliko je darovan spoljašnjošću koja zadovoljava neke opšte prihvaćene kriterijume lepote, njegova duša zrači negativnom i iscrpljujućom energijom po svoju okolinu. Emitujući loše misli, izgovarajući ružne reči i praktikujući loša dela, telesna fasada vrlo lako odaje znake otrovne i uznemirijuće prirode, koprenu teškog i poraznog temperamenta.
                                                                                                                                                                                                     
Nasuprot tome, umeće ljubavi, poštenja, plemenitosti i humanosti obogaćuje svakoga čoveka i u prvi plan ističe istinsku i najdublju lepotu koje jedno biće može imati – prave vrednosti. Kada smo u skladu sa onim što jesmo, kada nesebično dajemo bez očekivanja da ćemo dobiti nešto zauzvrat, kada poštujemo druge koliko i sebe, kada smo entuzijastični i pozitivni, kada smo ispunjeni verom i spremni da radimo na sebi, kada želimo da usrećimo druge, kada je sav naš život posvećen ispravnom,iskrenom i predanom cilju – tada naša lepota dostiže svoj puni procvat. I ta lepota ogleda se u očima, u osmehu, u stisku ruke i u zagrljaju. U rečima koje izgovaramo i kojima ulepšavamo dan drugima. U osećaju lakoće postojanja, u smirenosti i u zadovoljstvu sadašnjošću.
Takva lepota objedinjuje sve definicije ovoga sveta.
I kroz telesnu fasadu – isijava najsvetlije boje bića.
Autor: Sandra Svetozarević