Pazi na svoje misli, jer će misli postati reči, pazi na svoje reči jer će reči postati dela, pazi na svoja dela, jer će dela postati navike, pazi na svoje navike, jer će navike postati karakter, pazi na svoj karakter jer će ti karakter postati sudbina…

Svaka misao, osećanje ili akcija koja se ponavlja, stvara i fizičke i hemijske promene u našim nervnim putanjama, bilo na blagoslov bilo na prokletstvo nama kad se jednom ove navike učvrste u mozgu. Razmislite samo o implikacijama ove činjenice na naše mentalno i emotivno zdravlje i na obrazovanje našeg karaktera.

Navike se mogu savladati stvaranjem drugih navika koje su snažnije od onih kojima se želimo odupreti. Mi možemo izgraditi nove puteve u mozgu svesnim biranjem da, drugačije nego što smo navikli, odgovorimo na neku situaciju. Mi moramo ovu odluku doneti veliki broj puta, kako bismo izgradili novu naviku. Drugim rečima, mi biramo drugu maršutu – da budemo ljubazni umesto grubi, da pohvalimo umesto da kritikujemo, da pomognemo umesto da povredimo.

Svaki, čak i najmanji potez vrline, ili pak poroka, ostavlja svoj trag koji nikad nije beznačajan. Mnogi ljudi imaju izgovor za svaku novu zapostavljenu dužnost rečima:“Ovu ne brojim.” On je ne mora brojati, ali ona je i pored toga ubrojena. Negde među njegovim nervnim ćelijama i vlaknima, molekuli su je ubrojali, registrovali i pohranili, kako bi je upotrebili protiv njega kad naiđe sledeće iskušenje. Ništa što smo ikad uradili, u doslovnom naučnom smislu, nije isparilo iz mozga.

Navike mogu da uštede mnoštvo energije vašem umu. Dobro ustanovljene navike odvijaju se skoro potpuno automatski. One jedva da iziskuju razmišljanje. Skoro svaki rutinski zadatak može postati navika. Sedite i popišite sve stvari koje radite ili bi trebalo da uradite. Napravite listu i rasporedite zadatke tako da za svaki nađete najlogičnije mesto. Spojite one koji se po svojoj prirodi slažu. Vežite one koji se najlakše zaboravljaju sa onima koje nikad ne propustite da uradite. Porodično razmišljanje o Bogu i vreme odvojeno za porodicu vežite sa dnevnim obrocima ili sa pranjem zuba. Garderoba nikad neće morati da se podiže sa poda ili stolice, ako je tamo i ne ostavite. Naviknite se da je vraćate na vešalicu i u plakar odmah po skidanju. Napravite naviku od bilo kog svakodnevnog zadatka–dnevnog, sedmičnog, mesečnog i godišnjeg. Vežite ih sve za nešto drugo što nikad ne zaboravljate. Vizualizujte tu radnju– zamislite sebe kako izvodite određenu naviku u određeno vreme. Vaš mozak će se postarati da se sve odvijaju po planu,a vi ćete uštedeti sebi obilje energije. Navike mogu biti stvorene bilo kad u životu. Međutim, neke navike je lakše stvoriti od drugih. Zbog široko rasprostranjenog praktikovanja loših navika tokom vekova, one se mnogo lakše formiraju od dobrih i teže je osloboditi ih se kad su jednom uspostavljene. Ako su mala deca prepuštena sama sebi, lakše će naučiti da čine loše nego li dobro. Kao što Biblija kaže, mi smo “rođena deca gneva”-“sinovi protivljenja.”

Navike, kao i bilo koje druge moždane aktivnosti, usklađuju se sa ritmičkim obrascem nervnog sistema. Lako je utonuti u san i probuditi se iz njega u određeno vreme dana, ogladneti u vreme obroka…Čak se i udaranje prstima po stolu ili regularna pijanka pijanca odvija po nekom ritmu. Tajna u pobeđivanju navike jeste poremetiti joj ritam. Ili, još bolje, zameniti je dobrom navikom i to u istom ritmu.

Hajde da sada pogledamo nekoliko stvari pomoću kojih u toku nekoliko sedmica možemo promeniti navike.

Pre svega, delujte odlučno. Recite nedvosmisleno “Ne, neću” ili pozitivno “Da, ja ću to uraditi”. Ne treba se čuditi što je mudri Solomon izjavio sledeće “Sve što ti dobro dođe pod ruku da činiš, čini u svojoj sili.”

Dalje, zaustavi svoj loš impuls u pupoljku, tj. dok se još formira, a ne kad je potpuno formiran. To možeš postići samo ako ne dozvoliš nitima misli da se zadržavaju u tvom umu, da ne bi tvoji nervni impulsi napravili celokupnu sliku i otputovali putem motornih neurona tvog mozga i tela, da učvrste lošu naviku. Mnogi ljudi sagore mnogo nervne energije pokušavajući da se odupru nečemu što ne žele da rade, samo zato što su dozvolili nitima loših misli da se zadrže suviše dugo u njihovom umu. Oni nisu ni svesni da na taj način sami sebi pripremaju pad u budućnosti u nekim trenucima nepažnje. Najbolji način za zaustavljanje impulsa u pupoljku jeste da odemo nazad u um i iskorenimo ove motive koji uništavaju karakter, zasadimo seme nove navike i uzgajamo tu novu naviku u razmišljanju.
Ovo znači, nastaniti je u našem umu trajno, tako da umesto da kažemo : “Tako bih voleo da mogu da uradim to, ali neću”, mi istinoljubivo uzviknemo:“Ja zaista ne želim to da uradim, zato i neću.” Ako imaš problema sa istinoljubivim izgovaranjem ovoga, traži pomoć od Boga. Možda ustanoviš da je izveo trenutno čudo milosti i podario ti tu svetu želju. Nakon svega, Njegova milost je izvor sile koja je u stanju da nadvlada svaku našu nemoć.

Nemojte praviti izuzetke!
Filozofija “samo ovaj put” duboko učvršćuje naviku. Novoj navici je potrebno da je osnažiš, a ne staroj. Probaj da se prisetiš starih vremena kada te je loša navika zamalo u potpunosti savladala i namerno nađi zamenu za te navike. To je kombinovana strategija razbijanja ritma stare navike i njena zamena novom, dobrom. Uzgred, velika je stvar staru naviku zameniti, njoj veoma  različitom novom. Na primer, umesto da besposličite, isplanirajte da odete u biblioteku, da okopate baštu ili odradite dobar trening. Umesto kritikovanja, kompliment. Umesto durenja, smešak. Umesto prigovaranja, pesma. Isplanirajte ove borbene taktike unapred. Praktikujte svoju novu naviku kao odgovor na emotivne izazove, kad god vam se za to ukaže prilika. Nove navike izumiru bez vežbanja. Takođe i emotivni izazovi na koje se ne odreaguje na vreme, ispare i ubrzo se više i ne pojavljuju.

Ne zaboravite moć molitve u svojim naporima da savladate loše navike i formirate dobre. Ali, budite sigurni da se molite sa sigurnošću i u veri. Kad od Boga zatražite pobedu nad nekom lošom navikom, ne zaboravite da zatražite i da vas blagoslovi darovima koji su u suprotnosti sa navikom koju ste rešili da savladate. Nemojte se u molitvi zadržati samo na lošim navikama. Umesto da se u molitvi koncentrišete na to kako nasilan temperament imate, jednostavno ga priznajte, ali onda tražite od Boga da vas učini mirnima, spokojnima, ljubaznima, uljudnima, smislenima, strpljivima, spremnima da pomognete…Dok se molite, zamislite emotivna iskustva povezana sa ovim rečima. Tražite od Boga ove darove i očekujte da ćete ih iskusiti. Ponekad Bogu nije lako sa nama. Mi tražimo od Njega da nam pomogne da se oslobodimo svog nasilnog temperamenta i onda se u molitvi skoncetrišemo samo na gadosti takvog karaktera i tako nesvesno naše loše moždane putanje opet hranimo impulsima. Suprotne navike tako ni ne dobiju impulse. Ako se skoncentrišite samo na svoje mane, pobednički putevi neće ni postojati u vašem mozgu. Kad putevi promašenih navika funkcionišu, postoji blokada na pobedničkim stazama. A Bog ne može da pomogne jer je noga sve vreme na kočnici. To je razlog zašto nas Biblija uči da se molimo “u veri bez sumnjanja i dvoumljenja”. Molitva u veri znači fokusirati se na pozitivna Božja obećanja, a ne jadikovanje nad slabošću našeg tela. Dakle, kad se molite, molite se u veri za novu naviku koju želite da usvojite, a ne za staru koju želite da pobedite. Ako imate poteškoća u moljenju u veri, poput očajnog oca koji je molio Hrista da isceli njegovog sina, molite Boga njegovim rečima : “Verujem Gospode, pomozi mome neverovanju!” Bog će tada pomoći da skinete nogu sa kočnice.

Psiholozi su pronašli da se veštine bolje razvijaju, kad su prethodno izvedene u umu. Sportski psiholozi su pomogli olimpijskim šampionima da na taj način pobede svoje nedostatke. Fizijatri su istim metodom pomogli svojim pacijentima da ponovo zadobiju kontrolu nad svojim paralizovanim rukama, ail i drugim delovima tela. Panični napadi, fobije i opsesevni  poremećaji su takođe otklonjeni ovakvim radom. U svim ovim slučajevima telo se sprema da odgovori na nešto na šta se um već pripremio. Putevi koji su se razvili u umu, stvaraju lako nameravane navike.  Zato, isprobavajte u umu vaše dobre namere.

Još nešto što se pokazalo veoma delotvorno u menjanju navika, jeste ostvarivanje i zadržavanje ravnoteže u životu. Izbegavajte istovetnosti, ali i ekstremnosti u životu. Podarite svome telu i umu uravnoteženu promenu. Napravite raspored. Pogledajte prošlu sedmicu. Kakva je bila? Je li bila uravnotežena? Posao, igra, obroci, vežbanje, odmor, učenje, razmišljanje i nesebična služba–jesu li bili u ravnoteži? Uvedite ravnotežu u svoj dan; i to u svaki dan, i bolje ćete biti opremljeni da pobedite u fascinirajućem izazovu promene navika.

Autor: Sandra Svetozarević