Srbija bi po uzoru na Hrvatsku mogla da uvede registar brojeva čiji vlasnici ne žele da ih kontaktiraju razni trgovci ili političke stranke

Fiksni telefoni korisnika u Beogradu su proteklih dana više zvonili ne samo zbog nasrtljivih trgovaca već i zbog predizborne kampanje. Zaštita od nepoželjnih poziva i dostupnost brojeva telefona mimo volje vlasnika već je godinama problem, a rešenje bi moglo da bude slično onom kome je pribegla Hrvatska. Ova zemlja je od februara prošle godine uvela besplatan registar „Ne zovi” u koji se do sada upisalo 29.000 građana Hrvatske koji ne žele da ih trgovci kontaktiraju putem telefona ili slanjem SMS-a ili MMS-a radi reklame ili prodaje proizvoda. Ovaj registar, koji je osnovan u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača Hrvatske, pokazao se kao dobro rešenje.

Pravni savetnik u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije Marko Dragić smatra da korisnici telefonskih brojeva u Srbiji nisu dovoljno zaštićeni i da bi vlasnici telefona trebalo zajedno da deluju.
– Trebalo bi se obratiti povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, jer telefonski ili mobilni operater ne sme da daje ničije podatke bez pristanka. Trebalo da operateri najpre zatraže saglasnost potrošača, a nisu, i zato bi građani trebalo da pokrenu kolektivnu tužbu protiv operatera i da se tome stane na kraj. To, nažalost, neće zaživeti kod nas još neko vreme jer se pojedini građani još uvek rado odazivaju na pozive za razne promocije ili se plaše da prijave ove koji ih uznemiravaju – kaže Dragić.

Građani bi o mogućnosti da zaštite svoje brojeve trebalo da se raspitaju kod svojih operatera, a kako je „Potrošač” saznao u kol-centru „Telekoma”, ova procedura je jednostavna i besplatna
Kako su to rešili u Hrvatskoj? Za upis broja u registar dovoljno je da vlasnik popuni obrazac i preda ga svom operateru koji je dužan da u roku od sedam dana, ukoliko je obrazac ispravan, upiše taj broj u registar.

Ovaj registar je javan i prikazuje tri informacije – da li je broj upisan u registar, da li je za taj broj povučena dostupnost koju su do tada koristile pojedine kompanije i datum kada je broj upisan u registar. Inače, u ovaj registar se mogu upisati svi potrošači (fizička lica) koji su ujedno i vlasnici i korisnici usluga.

Iako Srbija nema registar, ipak postoji način da se građani zaštite, što je malo poznato. Trebalo bi da se pre svega kod svog operatera informišu na koji način mogu da zaštite svoj broj, bilo da je reč o fiksnom, bilo o mobilnom telefonu. „Potrošač” je ovakvu mogućnost proverio u „Telekomu”. Kako smo saznali u njihovom kol-centru, ova usluga je besplatna i potrebno je da vlasnik broja ode lično ili pozove kol-centar i zatraži da njegovi podaci o adresi i broju ne budu dostupni, odnosno da budu izuzeti iz informacija. Na taj način ih ni nasrtljivi trgovci ne mogu pronaći.

U Srbiji je problem i to što su korisnici po automatizmu upisani u knjigu „bele strane”, odnosno registar, i praktično svako ko želi te brojeve može nasumično da zove. Tako se dešava da jednu osobu zove neprekidno veliki broj firmi nudeći robu, usluge, večere, putovanja, popravku klima-uređaja. Obično je reč o vrlo upornim trgovcima koji, nudeći neke besplatne usluge, praktično uspostavljaju kontakt sa vlasnicima i onda ih neprekidno uznemiravaju. U potrošačkim organizacijama kažu da problem nije jednostavno rešiti, jer čak i sistemsko rešenje problema koje je uspostavila Hrvatska ima nedostatke.

Prema pisanju tamošnjih medija, trgovci su, bez obzira na zabrane, našli rupu u zakonu i način kako da bez sankcija zovu i one građane koji su već registrovani u „Ne zovi”. Jednostavno ih pozivaju sa sakrivenih brojeva. Ovo je iznenadilo čak i one koji su pisali propise. Ipak, iz nadležnih institucija su obećali da će učiniti sve da se ovakvi trgovci pronađu. Najpre se upozoravaju i dobijaju opomenu, a onda ukoliko nastave sa ovom praksom mogu biti kažnjeni novčano od 1.350 do 13.500 evra.

Izvor: www.politika.rs