Da li ste ikada čuli za ljude koji su “pukli” finansijski? Da li ste primetili kako neki ljudi imaju puno novca,  a onda ga izgube, ili imaju sjajne početne prilike, i onda ih upropaste? Razlog tome je što, ako dođete do bogatstva pre nego što ste na njega spremni iznutra velike su šanse da će ono biti kratkog daha i da ćete ga izgubiti.

Sjajan primer su dobitnici na lotou. Istraživanja pokazuju da se, bez obzira na visinu njihove nagrade, većina dobitnika lotoa na kraju vrati na svoje prvobitno finansijsko stanje, na sumu sa kojom mogu sa lakoćom da upravljaju.

Sa druge strane, suprotna stvar se dešava sa milionerima koji su sami izgradili svoje bogatstvo. Primetili ste da takvi milioneri kad izgube svoj novac, oni ga u relativno kratkom roku i povrate. Donald Tramp je dobar primer. Tramp je vredeo milijarde, sve je izgubio četiri puta, i onda, nekoliko godina kasnije, povratio sve i zaradio još više.

Objašnjenje ovog fenomena je da ljudi koji su sami zaradili svoje bogastvo mogu da izgube svoj novac, ali nikad ne gube najvažniji sastojak svog uspeha: svoje razmišljanje milionera. Zarada retko kad nadmašuje ulaganje u lični razvoj. Ponekad srećnom okolnošću odskoči, međutim, ako ne naučite da njome upravljate, uskoro će se smanjiti na iznos koji odgovara vašem umeću!

Ako vam neko pokloni milion dolara, požurite i postanite milioner. Jedan vrlo bogat čovek jednom prilikom je rekao : “Ako uzmete sav novac ovog sveta i razdelite ga svima podjednako, uskoro će se vratiti u iste džepove iz kojih je izašao!”

Teško je zadržati ono što niste dobili razvijanjem vlastite ličnosti.

Razmislite o vašem finansijskom “termostatu”. Da li je podešen na milione, ili na hiljade, ili pak na stotine, ili je ispod nule? Drugim rečima, da li vam je baš fino, ili se smrzavate, a nemate pojma zbog čega?

Ako želite da ostvarite natprosečnu zaradu, morate postati natprosečna osoba. Za početak razvijte natprosečno umeće rukovanja.

Umesto da jednostavno stisnu ruku, puštaju je da mlitavo isklizne. Oni to ne shvataju. Želite li da budete natprosečni, tada svoj osmeh učinite natprosečnim. Razvijajte natprosečno zanimanje za druge, kao i natprosečnu moć pobeđivanja. Time ćete sve promeniti!

Svako želi da ima više novca. Međutim, veliki broj ljudi ga traži na pogrešnom mestu.  Neki ljudi pogrešno misle da je to pitanje vremena. Mislite li da neki ljudi rade bolje, jer imaju više vremena? Nema viška vremena. Gde biste bi to mogli da ga pronađete? Kad otkuca ponoć to je to! Gotovo je. Vremena više nema. Budete li, pak, u jednom danu trvdoglavo tražili više od dvadeset četiri sata, hitna pomoć će vas začas odvesti u ludnicu.

Dakle, ako ne možete da stvorite višak vremena, kako biste mogli da promenite svoje materijalno stanje? Evo odgovora:  vrednošću. Vrednost sve menja.  Dodatno vreme nikada nećete stvoriti, ali zato možete da povećate svoju vrednost. Nismo plaćeni po satu, već za vrednost koju je proizveo jedan sat rada. Plaćanje po satu je samo prikladan način merenja pretpostavljene vrednosti.

Možete postati dvostruko vredniji i zaraditi dvostruko više novca na sat, odnosno povećati vlastitu vrednost tri ili čak pet puta u okviru jednog sata. To je moguće ako pre svega radite na vlastitoj ličnosti.

No, mnogima se dešava da rade, trude se, ali nekog značajnog pomaka napred nema, pa nema. O čemu se tu zapravo radi? Pa, problem je dublji nego što mislite. I ide u domen neviljdivog, našu podvsest.

Nedostatak novca nikad, ama baš nikad nije problem. Nedostatak novca je simptom onoga što se deševa ispod površine. Nedostatak novca je posledica, ali šta je koren problema? Jedini način da promenite svoj  spoljašnji svet  je da prvo promenite svoj unutrašnji svet. Kakve god rezultate da dobijete, bilo da su oni dobri ili loši, pozitivni ili negativni, uvek se setite da je vaš spoljašnji svet samo odraz vašeg unutrašnjeg sveta. Ako se stvari ne odvijaju dobro u vašem svetu, to je zato što stvari nisu u redu u vašem unutrašnjem svetu. To je tako jednostavno.

Svi mi smo naučeni kako da razmišljamo i delamo kad je novac u pitanju. Ta učenja formiraju uvežbane radnje, od kojih nastaju automatske reakcije koje upravljaju nama do kraja života. Osim, naravno, ukoliko ne intervenišemo i ne promenimo finansijske dosijee u svom mozgu.

Hajde da počnemo sa verbalnim programiranjem. Šta ste čuli o novcu, bogatstvu i bogatim ljudima dok ste odrastali? Da li ste ikad čuli fraze poput: novac je izvor sveg zla, čuvaj pare za crne dane, bogataši su pohlepni, bogataši su kriminalci,  užasno bogat, mora za pare žestoko da se rinta, novac ne raste na drveću, ne može se biti bogat i duhovan u isto vreme, novcem se sreća ne kupuje, para vrti gde burgija neće, para se na paru lepi, nije to za ljude kao što smo mi, ne može svako da bude bogat, i ono najnepopularnije, ne možemo to sebi da priuštimo?

Iza gore navedenih fraza stoji nekoliko osnovnih stavova prema bogatstvu.

Fraze poput : novac je izvor sveg zla, bogataši su pohlepni, bogataši su kriminalci,  para vrti gde burgija neće navode nas na pomisao da je sticanje velike količine novca samo po sebi nemoralno. Naravno da nisu svi bogataši moralni ljudi i naravno da su neka bogatstva stečena prevarom, ali sticanje bogatstva se ne može poistovetiti sa kriminalom. Najveći broj ljudi koji su sami stvorili svoje bogatstvo do njega su došli velikim radom, upornošću i vizionarstvom. Novac samo pojačava (naglašava) ono što je već u nama. Ako je neko surov, biće još suroviji. Ako je neko nemoralan, biće nemoralniji. A ako je neko dobar, može samo biti bolji. Dakle, važno je raditi na našoj suštini, a novac i onako prati taj naš trud da budemo bolji. Sam novac nije sposoban da nas učini boljima ili lošijima, već mi to činimo sami sebi. Drugim rečima, novac ne može da da nas pokvari ili poboljša, već samo predstavlja alat da ono što je u nama postane još transparentnije.

Fraze poput ne može se biti bogat i duhovan u isto vreme, i nikad nije dosta stavljaju do znanja da bogatstvo osiromašuju dušu( ili je bar ne obogaćuje) i da bogatstvo čini čoveka alavim, što opet značu da kvari dušu. Kao i u prošlom primeru, neke istine u tome ima. Ali, nijedna od ovih poslovica ne govori vam da bogatstvo pruža finansijsku slobodu, a da vam finansijska sloboda pruža mogućnosti da ulažete u sebe i da se usavršavate na drugim planovima. Posedovanje para daje veliku slobodu. A veća sloboda znači i veću odgovornost. Hoćete li iskoristiti te pare za svoje usavršavanje i za dobrobit svojih bližnjih i dobrobit društva, ili ćete, nasuprot tome, postati još alaviji, ili trošiti pare na besnu zabavu, ili jednostavno, usred velikog posla, zaboraviti na životne prioritete poput porodice, razvoja na ličnom planu i malih zadovoljstava-to je na vama.

I za čuvenu frazu novcem se sreća ne kupuje važi isto što i za izraze “posvećene” duhovnom osiromašenju-ako ste razboriti, bogatstvo vam može pomoći da budete srećni, a ako niste razboriti, onda sreća nije jedina neizvesna stvar u vašem životu.

Fraze mora za pare žestoko da se rinta i novac ne raste na drveću pravi su trijumf malodušnosti. Ipak, u njima ima najviše istine.

Izrazi čuvaj bele pare za crne dane ili ne možemo to sebi da priuštimo spadaju u klasične stavove srednje i niže klase. Jedan vam savetuje da ne trošite pare, ali i da ne investirate, a drugi je poziv na skromnost, koji ne mora da bude sam po sebi loš, ali je obično znak malodušnosti u pogledu sopstvenih finansijskih potencijala ako se neko često na njega poziva.

I najzad, para se na paru lepi je definitivno izmišljen u kontekstu negativnog pogleda na bogatstvo, ali je istinit. Para se na paru lepi, i što ste bogatiji lakše vam je da održavate bogatstvo. Međutim, nema u tome ništa loše, i to nije posledica neke zavere bogatih prema siromašnijima, već jednostavnih zakonitosti kapitalističke privrede da vam veća količina kapitala daje široke mogućnosti investiranja.

Videli ste ovde neke od izraza koje slušamo tokom celog našeg života. Problem je u tome što sve ove izjave koje ste čuli u vezi novca kad ste bili mladi ostaju u našoj podsvesti, kao deo plana koji upravlja vašim finansijskim životom. I onda birajući između načina na koji ćete da se postavite prema novcu, negativne emocije prevagnu nad razumnim rešenjima. Kada podsvest mora da bira između duboko ukorenjenih emocija i logike, emocije će skoro uvek pobediti.

Princip za delovanje: Ono što sam čula/čuo u vezi novca nije obavezno istina. Biram da usvojim nove načine razmišljanja koji podržavaju moju sreću i uspeh.

Drugi način na koji smo istrenirani se zove oponašanje. Kakvi su vaši roditelji ili staratelji bili u pogledu novca dok ste odrastali? Da li je jedno ili oboje dobro rukovodilo  svojim novcem ili loše? Da li su bili trošadžije ili štediše? Da li su bili vešti invesititori ili nisu uopšte ulagali novac? Da li su rizikovali ili nisu? Da li je novca stalno bilo ili je dotok bio malo sporadičan? Da li je novac bio izvor zadovoljstva u vašem domaćinstvu ili razlog za svađe pune gorčine? Zašto je ova informacija bitna? Verovatno ste čuli za izraz “majmun radi šta majmun vidi”.

Pa, ni ljudi u tom pogledu nisu daleko. Kao deca, mi skoro sve učimo oponašenjem. Poenta je da, uopšteno govoreći, težimo da budemo identični jednom, ili kombinacija oba roditelja u pogledu novca. Ali, postoji takođe i druga strana novčića. Neki od nas završe potpuno različiti od jednog ili oba roditelja. Zašto se to dešava? Da li reč bes i pobuna zvuče poznato? Ukratko, to samo zavisi od toga koliko su vas nervirali.

Mnogi ljudi koji dolaze iz siromašnih porodica postanu ozlojeđeni i besni zbog toga. Često odu u svet i obogate se, ili su u najmanju ruku motivisani da to urade. Ali, ima tu jedna začkoljica, koja i nije tako mala. Kad god se takvi ljudi obogate ili se oderu od posla da bi postali uspešni, obično nisu i srećni. Zašto? Zato što je koren njihove motivacije za novcem bes i ozlojeđenost. Shodno tome, novac i bes se spoje u njihovom umu, i što više novca takvi ljudi naprave, postaju sve bešnji. Na kraju, jedan deo njihove ličnosti kaže : “Umoran sam od toga da budem besan i pod stresom. Hoću samo da sam srećan i spokojan.” I konflikt koji ovako nastane obično se reši na podsvesnom planu-gubljenjem interesovanja za posao samodestruktivnim poslovnim potezima. Ovi ljudi onda preterano troše, ili donesu lošu poslovnu odluku, krenu u finansijski razarajući razvod, ili sabotiraju svoj uspeh na neki drugi način. Ali, rezultat takvog ponašanja ne donosi im sreću. Stvari su sada još gore zato što su sada ne samo besni, nego su i švorc i besni. Rešili su se pogrešne stvari.  Rešili su se novca umesto besa, ploda umesto korenja. U međuvremenu, pravi problem je, i uvek je i bio, bes između njih i njihovih roditelja. I sve dok se taj bes ne reši, nikada neće biti istinski srećni ili spokojni bez obzira na to koliko novca imaju ili nemaju.

Razlog ili motivacija koju imate za pravljenje novca ili stvaranje uspeha je od vitalnog značaja. Ako vaša motivacija za sticanje novca ili uspeha dolazi od negativnog korena kao što je strah, bes ili potreba da se “dokažete”, vaš novac vam nikada neće doneti sreću. Zašto? Zato što nijedan od ovih problema ne možemo rešite pomoću novca.

Za ljude koje pokreće to da dokažu da su dovoljno dobri, nijedna suma novca ne može da ublaži bol te unutrašnje rane koja sve i svakoga u njihovom životu čini “nedovoljnim”. Nijedna suma novca neće biti dovoljno dobra za ljude koji osećaju da nisu dovoljno dobri sami sebi.

princip za delovanje: Ono što sam oponašao u vezi novca bio je njihov put. Ja biram svoj put.

Treći način na koji smo istrenirani je pomoću specifičnih događaja.  Pokušajte se da se setite šta ste iskusili kad ste bili mladi u vezi novca, bogatstva i bogatih ljudi? Ova iskustva su izuzetno važna, jer ona oblikuju uverenja, ili bolje rečeno iluzije po kojima sada živite.

Princip za delovanje: Oslobađam se svojih negativnih iskustava iz prošlosti u vezi sa novcem i stvaram novu i bogatu budućnost.

Sada je vreme da se odgovori na pitanje od milion dolara. Kakav je vaš trenutni finansijski plan i plan uspeha, i prema kakvim rezultatima vas on podsvesvno vodi? Jeste li podešeni za uspeh, osrednjost ili finansijsku propast? Jeste li programirani za borbu za svoj novac ili to radite opušteno? Jeste li podešeni da se za novac ubijate od posla ili da uravnoteženo radite?

Vaš finansijski plan je kao termostat, Ako je temperatura u sobi 20 stepeni, velika je verovatnoća da je termostat podešen na 20 stepeni. Evo gde sada postaje interesantno. Da li je moguće da zbog toga što je prozor otvoren, a napolju je hladno da temperatura u sobi padne na 17 stepeni? Naravno, ali šta će se na kraju ipak dogoditi? Termostat će se uključiti i dovesti temperaturu nazad na 20 stepeni.

Takođe, da li je moguće da zato što je otvoren, a napolju je toplo, temperatura u sobi naraste na 23 stepena? Naravno da jeste, ali šta će se na kraju dogoditi? Termostat će se uključiti i temperaturu vratiti na 20 stepeni.

Jedini način da za stalno promenite temperaturu u sobi je da termostat podesite drugačije. Na isti način, jedini put da promenite nivo vašeg finansijskog uspeha “za stalno” jeste da drugačije podesite vaš finansijski termostat, inače poznat i kao finansijski plan.

Uprkos svemu rečenom, mi imamo moć da se svesno oslobodimo svakog verovanja ili načina života koji nije pozitivan za naše finansije, blagostanje, i možemo ga zameniti onim koji jeste.

Nijedna misao ne živi u našoj glavi besplatno. Svaka misao je ili investicija ili trošak, Ili nas pomera napred ka sreći i uspehu, ili nas udaljiti. Ili će nas osnažiti ili oslabiti. To je razlog da mudro izaberete vaše misli i verovanja.

princip za delovanje: Ja posmatram svoje misli i prihvatam samo one koje me ohrabruju.

Shvatite da vaše misli i verovanja ne predstavljaju vas kao ličnost, i nisu obavezno prikačene za vas. Koliko god da verujete da su dragocene, one nemaju više važnosti i smisla nego što im ga vi date. Ništa nema smisla izvan onog smisla koji mu vi date.

Autor: Sandra Svetozarević