1. -LAŽ -Deca koja ne idu u školu lišavaju se interakcije sa drugom decom. Zagovornici ove teze smatraju da se socijalizacija može dobiti samo i jedino u školi.

Istina -Deca koja se školuju kod kuće imaju više vremena za aktivnosti koje ih zaista interesuju, poput sporta, časova muzike, jezika, slikanja, čitanja knjiga…Deca se socijalizuju na svakom koraku, a ne samo u školskim klupama.  Da li biste kraljicu Elizabetu  smatrali nedovoljno socijalizovanom? Ili smatrate da bi Frenklina Delano Ruzvelta (Franklin D. Roosevelt) (1882- 1945) birali čeiri puta uzastopno za predsednika  Amerike da je bio neuljudni i neobrazovani pajac? Ovo dvoje ljudi su se oboje školovali kod kuće, kao i mnoga druga poznata lica.

2. -LAŽ-Deca se trebaju znati ponašati u društvu, a to ponašanje ne mogu naučiti ako su zatvoreni u četiri zida.

Istina -Ovo je zamena teza. Neki ljudi su pobrkali lončiće. Nije primarna funkcija škole da vaspitava već da obrazuje. Dužnost roditelja je da pravilno vaspitaju dete. A ne obratno. Učitelji, nastavnici, Vi ste tu da učite dete, ako uopšte imate više čemu..Dolaze Vam deca koja su prepametna, koja znaju dva i više jezika, koja znaju da računaju, da broje, gde se nalazi Brazil, ..a Vi ih učiite da sriču, učite ih slovima, pa kako da ih ne ubijete u pojam i kako da im ne bude dosadno

3. LAŽ- Ako deca budu ostajala kod kuće, sa svojim roditeljima, ona neće steći radne navike, koje bi usvojili tokom obrazovanja.

Istina je da je i ovo još jedna notorna laž, slična prethodnoj, te u svemu važi što je napred rečeno za laž broj 2.

4. LAŽ -Neki nastavnici smatraju da će neka deca samim tim što bi se obrazovala  kod kuće dobiti znanje upitnog kvaliteta, kao i da će neka deca ostati bez obrazovanja.

Istina- Istraživanja su pokazala da postignuća školovane dece kod kuće često nadmašuju rezultate dece uključene u javno  (institucionalno) školstvo, da postižu bolje akademske rezultate i da pokazuju veći stepen zrelosti u odnosu na decu u institucionalnim šlolama

Mogućnost zloupotreba postoji svugde, tako da ovo nije validan argument protivnika školovanja kod kuće. Takođe smo svedoci velikih crnih rupa u  znanju naših đaka, malih maturanata. Pogledajte mali detalj sa mature 2017. Dositej, taj dobroćudni starac posvećen prosvetiteljskom uzdizanju Srba, prevrće se u grobu…

Osam godina navodno uložene u znanje, a zapravo protraćene. Odgovori dece pokazuju koliko im je znanje šuplje, da prosto nemam sa čime da uporedim.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                 5. LAŽ-Roditelji nisu kvalifikovani da budu nastavnici sopstvenoj deci.
Istina –Ovo je takođe notorna laž, jer se u vode školovanja kod kuće upuštaju samo oni roditelji koji se osećaju sposobno, voljno i imaju dovoljno slobodnog vremena da posvete svom detetu.  Ako je neko tanak u znanju, ili ne zna da prenosi znanje neće se usuditi da se upusti u ovaj poduhvat. Ista stvar je i sa vremenom, odnosno nedostatka da se isto posveti sopstvenom detetu. Npr. moj sin sa tek tri i po godine podjednako dobro zna da peva duhovnu   pesmu “Govori Gospode” vladike Nikolaja Velimirovića, kao što zna da peva na engleskom i srpskom. Broji na engleskom i portugalskom, zna sve skoro sve državne zastave, zna da Vam kaže gde se nalazi Brazil, zna već neke dinosauruse, zna sva naša slova, englesku abecedu i još mnogo toga. I šta sam ja nego njegova učiteljica? Učim ga Bogu, životu, pravilima lepog ponašanja, etici, i delim svoje znane nesebično sa njim, na obostranu radost. Drugo, ne vole sva deca da budu zatvorena u četiri zida, previše su genijalna da budu ukalupljena.
6. Laž koja se takođe može čuti/pročitati je da psiholozi upozoravaju da vreme  provedeno sa vršanjacima u školi ništa ne može da zameni, budući da je dragoceni deo formiranja ličnosti svakog od nas.
Istina je da  vreme sa vršnjacima ništa ne može da zameni, ali tu interekaciju sa drugom decom ne mora nužno praviti u školi, već na svakom koraku, npr. na Dečijoj akademiji sporta, na času glume, na času muzičkog, na času slikanja..ili jednostavno na igralištu sa drugom decom.
Još jedno pitanje koje postavljaju protivnici inicijative za školovanjem kod kuće u Srbiji glasi-Može li dete svoje roditelje doživljavati kao istinske nastavnike?
Odgovor: Ne treba da nas doživljava kao nastavnike. Mi smi roditelji, i naša uloga je da ga pripremimo za život, a ne da glumimo autoritet radi autoriteta. Ako Vas dete ne poštuje, neće Vas slušati i tačka. Poštujte sebe. Postavite zdrave granice. Dajte mu puno ljubavi. Trudite se da odgovarate na svako njegovo pitanje. I videćete kako će dete procvetati.
I najzad, manje brinite o tome šta će naučiti, jer će svakako naučiti (deca su gladna za znanjem), već da Vaše dete postane čovek.
Temeljno ljudsko pravo za roditelja je prvenstveno pravo da bira vrstu obrazovanja za svoju decu!
“Mi pripremamo mlade za budućnost za koju ne znamo kako će izgledati. Nemoguća je reforma obrazovanja, moguća je samo obrazovna revolucija.” Ken Robinson, obrazovni stručnjak