Koliko god da pogledamo u prošlost, konoplja je bila sastavni deo ljudskog društva još od kamenog doba. Sudbina ove biljke i ljudska sudbina su veoma povezane. Postoji samo par biljaka na svetu koje su tako korisne za ljude.  Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za SVE – kao hrana(daje jestivo seme), lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, kao material za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje, kao psihoaktivna droga koju rekreativno koriste milioni ljudi.Dakle, to je biljka koja zadovoljava sve ljudske potrebe. Imajući najjača i najduža vlakna u svetu biljaka, cannabis sativa, tj. konoplja, bila je ključna u svetskoj trgovini hiljadama godina. Do XX veka svi su brodovi imali jedra i užad od vlakna konoplje. Ratni brod sa 44 topova,  zahtevao je preko 60 tona konopljinih užadi. Takođe, šupljine na brodu su se zatvarale konopljom, Mornarska odeća je pravljena od konoplje. Kao i uniforme vojnika i zastave. Konoplja može u potpunosti zameniti upotrebu drveta za papir, svih vrsta papira i drvenih ploča. Mogu se praviti kuće od konoplje. Možemo prestati seći šume onog dana kada se konoplja legalizuje! Može zameniti naftu za pravljenje goriva, nuklearnu energiju, za pravljenje električne energije.

Konoplja je bila glavni materijal za pravljenje papira, od kako je papir otkriven u Kini. Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konoplje.

Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk “kao bolji”. Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju.Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom bi načisto propao, zar ne?  Međutim, i tekstilna industrija je i dalje zaintereosvana za konoplju. Lepota konopljinog vlakna je da se može koristiti za mnogo različitih stvari, u zavisnosti od načina uzgoja i obrade. Oni mogu varirati od industrijskih tekstila kao podloga za tepihe pa do najfinijih materijala. Posebnom obradom vlakno se može razdvojiti na veoma fina vlakna, veoma slična prirodnoj svili. Upotreba je tada ograničena samo maštom. Ova tehnologija je razvijana stotinama godina. Konoplja daje bez sumnje najtrajnije prirodno vlakno. Originalne Levis-ke su pravljene od konoplje dokazale su se kao odličan material u najtežim uslovima. Testiranje koje je rađeno tri godine, veoma jakog korišćenja i pranja istog platna ne prave nikakve promene na vlaknu, postaje još mekše dok se ne gubi čvrstina. Najduže drveno vlakno je oko 10 cm dugo, dok je konopljino vlakno dugo oko pola metra. A što je vlakno duže jači će biti i  proizvod. Istina je da konoplja daje bolje vlakno od drvenog, u svakom pogledu.Kod svih testiranja konoplja je čak i do 2-3 puta jača od ploča napravljenih od drveta. U stvari, od ovoga, možemo napraviti bilo šta, od ploča do tela mlaznog bombardera.

Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su rađene najčešće na platnu od kanabisa.

Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne žuti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

Godine 1916. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seče drveće. Otkrili su da hektar konoplje daje 4 puta vise papirne pulpe nego vlakno drveta na jednoj površini. I ne samo to, konoplja se može uzgajati bilo gde, raste kao korov, tako da možemo sačuvati malo šuma što su nam ostale.

Konopljino seme sadrži i do 40% ulja visokog kvaliteta, koje se koristilo za gorive i lampe. Danas jednostavnim procesom se može napraviti čisto gorivo koje bi zamenilo dizel. U prošlim vekovima, ulje iz ovog semena koristilo se za pravljenje boja. Mnoge čuvene umetničke slike su naslikane bojom od konoplje, na platnu od konoplje. Ulje konopljinog semena se koristi u kozmetici, a takođe je i veoma nutritvno jestivo ulje. Ulje konopljinog semena je  značajno po tome što sadrži visok nivo Omega 3 i 6 nezasićenih masnih kiselina, sa veoma velikim kardioprotektivnim dejstvom. Konopljino seme se koristilo hiljadama godina kao osnovna hrana milionima ljudi širom sveta.Ima skoro savršen balans esencijalnih amino kiselina

Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni ceđenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgrađivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgrađuje. Današnja plastika od nafte zato teško zagađuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.

Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine.

Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke Medicinske Asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ljudsko telo. Konoplja je i veoma obećavajući usev, jer je otporan na mnoge bolesti.

Danas je konoplja najpoznatija po svojim rekreacionim svojstvima, koje se postižu pušenjem cvetova i listova.

Ali u prošlosti, konoplja je bila mnogo vise od rekreacione droge.  Otac kineske medicine,  je u svojoj knjizi pisao o konoplji pre 5000 god. Zapisi o marihuani su takođe nađeni u Egiptu, Asiriji, Grčkoj i Rimu. Na indijskom kontinentu marihuana je sastojak ajuverdske medicine koja se široko koristi i danas. U XX veku konoplja je uglavnom korišćena protiv glavobolja, menstrualnih problema, nervoza, kao sedativ…Dokazano je da kanabis smanjuje pristisak u očima  i da ima dosta ljudi kojima je kanabis spasao vid.  Kanabis dokazano pomaže kod AIDS-a, MS-a, paraplegičara i kvadriplegičara, astme, epilepsije,bolova, kod raka, tumora  i mnogih drugih bolesti. Koristi se i kao prirodni antibiotik i analgetik. Jedna od velikih prednosti konoplje što je tako netoksična u poređenju sa svim farmaceutskim  “lekovima” koji se koriste danas, i u potpunosti je bezopasna. Doktori, farmaceuti, farmacutske kompanije su veoma ugroženi mogućnošću da ljudi imaju slobodan pristup prirodnim lekovima koji u stvari RADE. Dakle, postoji mnogo pokušaja da se oni diskredituju. Postoji dosta priča o tome kako su stvari iz prirode mnogo nesigurnije i opasnije od farmaceutskih prozvoda, što nije istina. Prirodni lekovi su mnogo sigurniji. Iako ima dosta drugih upotreba, konoplja je danas najpoznatija po tome što menja i širi svest. Kao i druge upotrebe konoplje, ni ovo nije skoriji fenomen. Prve uzgajane biljke bile su psihoaktivne. Postoje dokazi da su one uzgajane od strane čoveka pre biljaka za ishranu. U mnogim kulturama kroz prošlost, konoplja je bila je veoma važna biljka zbog njene sposobnosti da promeni svest. Jamajčani je zovu „blagoslovenom biljkom.“

Zaista je neverovatno koliko bolesti pozitivno deluje na kanabis. Kanabis je jedna od prvih biljki koje su uzgajane. Kanabis je dugo poznata biljka sa medicinskim svojstvima

Niko nikada nije zbog nje umro ili postao fizički zavistan. Nalazi se oduvek na našim poljoprivrednim zemljištima, hranili smo stoku s njom i prisutna je kao deo prirode. Kada to objektivno posmatramo – nema realnog razloga za zabranu, osim novčanog interesa i korupcije.

 KONOPLJA DOBIJA NEPRIJATELJE

 Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Građanin Kejn, i njegov “Hearst Paper Manufacturing Division” posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je još njegov otac počeo da zarađuje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja.

I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon… Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta.

Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.

Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korišćenju (pošto je bila prirodna i nije uopšte zagađivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis.

Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.

Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar državne blagajne, imenovao je svog budućeg zeta, Harry J. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge.

Ovi poslovni i politički saveznici održavali su često tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu državnu politiku. Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju.

Skovan je pakleni plan: konoplja se mora zaustaviti!

MEDIJSKE I “NAUČNE” LAŽI- NAJVEĆE ORUŽJE KORPORATIVNOG BIZNISA

Tako je Herst tokom 1934. do 1937. naručio od svojih urednika više prikladnih tekstova o opasnoj biljci – marihuani. Reč “marijuana” uzeli su iz meksičkog slenga sa namerom da sa njom upoznaju širu javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve ono loše i zastrašujuće što su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teške halucinogene droge.

Izmišljeni novinski članci tako su teško klevetali Meksikance, Afroamerikance, džez muzičare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu – marihuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se pušenje marihuane navodno obilato upražnjavalo među crnačkim većinskim stanovništvom. Čitaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjašnjenih saobraćajnih nesreća, ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih žena.

Pretnja marihuanom punila je naslovne strane, a takozvana “cigara ludosti” bila je prikazana kao snažan narkotik koji je izazivao “neizlečivo ludilo”, dovodio do duševnog rastrojstva i bio”opasniji od kokaina i heroina”. Marihuana je nazivana travom koja je došla iz pakla. Ova medijska kampanja trajala je tri godine.

Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao “Cigara ludila” (1936) “Marihuana -tajni ubica mladih”, (1935) i “Marihuana: Đavolje seme” (1936). Na kraju filma ” “Cigara ludila ” ispisana je poruka: PRENESITE SVOJOJ DECI.

Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da građane zastraše. Cilj je bio da kroz Kongres prođe zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teško oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate. Da je marihuana u stvari konoplja to još niko nije povezivao. Ali strah od onog što se zove marihuana je već bio prisutan. Tih godina ljudi su bili prilično naivni i sa daleko manje znanja. Mase su bile kao ovce koje su čekale da ih neko moćan povede. Nisu uopšte postojale sumnje u vlast. Sve što bi objavile novine ili emitovao radio smatrano je istinom. Tako je poruka o opasnosti od marihuane preneta deci koja su ubrzo i sama postali roditelji baby -boom generacije iz 1957.”

Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača marihuane, odnosno Canabis sative donet je 14. aprila 1937. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih političara i to tako što je Odluka o zabrani prvo doneta u Budžetskom odboru u Predstavničkom domu, a taj obor ima specifičnu moć da ono što predloži ne mora da bude raspravljano u drugim odborima. Predsednik Budžetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zadužen (da li i plaćen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provuče zakon podsećajući kongresmene kako je marihuana opasna za američku mladež.

Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. On je tvrdio da marihuana izaziva agresivnost kod onih koji je puše kao cigaru i da je uzrok nasilničkog ponašanja. (Videćete da je samo nakon pet godina rekao nešto sasvim drugo). I zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative je prošao. Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon.

Septembra 1937.najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga – marihuana. Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za američki narod i državu. Kada je Američko Lekarsko Udruženje shvatilo da je marihuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previše kasno. Dr Džejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traženo da se zakon ukine) da je samo to bio razlog što se Asocijacija nije založila protiv donošenje tog zakona. Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali. Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tržištu.
Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala se uvoziti.

PARLAMENT ODLUČUJE PO POTREBI KORPORATIVNOG BIZNISA

Kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao, američka vlada je tražila ukidanje zakona. I ne samo to. Krenula je žestoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju. Tada je skovana parola : “Konoplja za pobedu!” Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala farmere da posade 350 000 jutara sa konopljom. Izgrađena je i 71 farma za njenu obradu.

Čim je rat završen, pozicija konoplje je igrama u Parlamentu, preko korumpiranih političara u “nademokratskijoj državi na svetu” , ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izašla još bogatija. Konoplja je ponovo postala marihuana – demonsko seme i ponovo je tražen zakon o njenom oporezivanju. Isti čovek iz Federalnog biroa za narkotike, Anslinger, opet je pred Kongresom svedočio o opasnoj marihuani. Ovog puta je, međutim, rekao sve suprtotno od ranije tvrdnje: tih godina u vreme makartizma , kada se SAD spremala na krstaški rat u Koreji i kasnije u Vijetnamu (koji je rimokatolički klan iz Pentagona vodio protiv budističke jeresi i ruskog razmeštanja nuklernog oružija) marihuana je, po njegovom svedočenju, bila veoma opasna jer je “mogla toliko da umrtvi vojnike da izgube svaku volju za borbom”. Već 2. novembra 1951. kroz Kongres je prošao takozvani Bogsov zakon koji je povećao kazne za sva kršenja zakona u ograničenju uzgajanju konoplje. Zatvori su počeli da se pune prekršiocima, posebno su hapšeni mladi koji su pušili konoplju.
Propaganda je nastavila da radi svoj posao pa je pušenje konoplje i njena štetnost moralo biti što više urezano u svet mladima.  Proizvodnja konoplje opala je za 80 % i čitava planeta od tada mora da “guta” ogromne količine petrohemijskih otpadnih toksina koje ne može nikako da “svari”.

Pored ogromne količine plastičnog đubreta i toksičnih gasova, Zemlji se onemogućava i da diše, jer se ogromna šumska prostranstva krčme da bi se drvo prerađivalo u papir. Pri ovoj obradi drveta potrebno koristiti i jake toksične kiseline (što sa konopljom nije slučaj). A sve se može lako nadoknaditi ukoliko bi se slobodno koristila konoplja. Njena prirodna biomasa bi mogla praktično da nadoknadi sve energetske potrebe koje se danas zadovoljavaju naftom.