Kratki vodič kroz bitkoin (sve što ste hteli da znate o bitkoinu, a niste smeli da pitate)

 

 

Međutim, dok iza kreiranja konvencionalnog novca stoji Centralna banka neke države, kao jedina institucija koja ima pravo da izdaje (štampa) novac, nastanak i upotreba kriptovaluta su decentralizovani. Samim tim bi trebalo da su izvan bilo kakvog nacionalnog ili međunarodnog nadzora. No, produkcija kriptovaluta više nalikuje dobijanju plemenitih metala, jer je njihova količina ograničena (tj. unapred određena). Bitkoini nastaju kao nagrada za proces digitalnog rudarstva (mining) – što je aluzija na iskopavanje zlata. U čast onih koji su ovo osmislili, najmanja jedinica jednog bitkoina – njegov stomilioniti deo – nazvana je satoši. Uloga posrednika (third party) postaje suvišna, zbog kriptografije, a svaka transakcija je jeftinija, brže i sigurnije se realizuje, dok učesnici ostaju gotovo anonimni. Ovo poslednje se uglavnom navodi kao jedna od najvećih opasnosti vezanih za bitkoin, zbog zloupotrebe u kriminalnim radnjama: pranja novca ili sada već čuvenog korišćenja bitkoina na onlajn tržištu droge zvanom Put svile.

 

Rudarstvo i blokčejn

Čitav proces se odvija zahvaljujući primeni blokčejn (blockchain) tehnologije, jedinstvenog načina za skladištenje podataka, prvi put upotrebljenog baš zbog funkcionisanja bitkoina. Blokčejn beleži i proverava sve transakcije, tako da su podaci javno dostupni i nije ih moguće naknadno menjati. Bukvalan prevod sa engleskog, lanac blokova, zapravo izražava suštinu ovog procesa i pojašnjava šta je to rudarstvo (kod nas se nažalost ustalio nespretno skovan, pa i pežorativan termin rudarenje). Pre svega, za ovaj proces su neophodni moćni računari i velika energija za njihovo pokretanje, zarad rešavanja složenih matematičkih problema. Često se na internetu može naići na komentare tipa „bitkoin je računarski kod“, jer od računara zahteva određenu operaciju. I taj kod je otvoren (open-source). Svaki „rudnik“ izbacuje novi blok u definisanom vremenskom intervalu. Softver, pomoću kojeg se pristupa bitkoinima, naziva se bitkoin novčanik, a blokčejn sadrži podatke o svakom izvršenom plaćanju putem postojećih tokena. Replika blokčejna nalazi se u svakom bitkoin čvoru (node), odnosno računaru sa pristupom Bitkoin mreži. A kada se izvrši neka transakcija, čvorovi su ti koji je odobravaju, tako što stvaraju novi blok u lancu. Veliku ulogu u svemu ovome ima takođe – čista sreća.

U gradiću Rejkjansberu, na Islandu, nalazi se digitalni rudnik američke kompanije KlaudHešing, jedan od rudnika bitkoina koji je pokazan javnosti. Tamo je locirano preko sto računara, koji rade non-stop i primenjuju kompleksne matematičke algoritme. Ako njihovi pokušaji da reše određene probleme urode plodom pre konkurencije, stvara se novi blok informacija. To donosi određen broj bitkoina (do nedavno 25, a trenutno 12,5, s tendencijom daljeg smanjivanja), koje je nemoguće kopirati/falsifikovati. Blokovi se nadovezuju jedan na drugi i formiraju lanac. Zanimljivo, razlog zbog kog je ovakav jedan rudnik otvoren baš na Islandu jeste jeftina geotermalna i hidro energija. Naime, potrošnja energije je ogromna, pa je i ovo bitna stavka vezana za proizvodnju bitkoina, a ne samo skupa oprema. Još, ledeni islandski vazduh se koristi za hlađenje mašina, koje se često pregrevaju. Jedan od učesnika ovog projekta je, po sopstvenom priznanju, očekivao nešto sasvim drugačije… „Mislio sam da ćemo ovde postaviti mašine, a iza njih držati torbe, u koje bi upadali novčići“, našalio se izvesni Helgi Helgason.

 

 

Ovako nešto je moguće i u kućnim uslovima, uz odgovarajuće prilagođavanje personalnih računara, ali je i rezultat srazmerno manji. Maksimalan broj bitkoina, koji mreža može da proizvede, iznosi oko 21 milion. Pri tom je čitava stvar programirana tako da se proizvodnja vremenom usporava. Iako je već „iskopano“ oko 80% bitkoina, postoje indicije da iskorišćavanje ovog potencijala može da potraje sve do 2140. godine. No, to u mnogome zavisi i od uvećanja računarskog potencijala, koji generiše ovu kriptovalutu. Što je više rudara, vrednost novih blokova izražena u bitkoinima biće sve niža. Vrednost bitkoina se otuda javlja iz njegove retkosti, a raste kako se povećava nivo poverenja u ovu kriptovalutu, kao i sa povećanjem mogućnosti stvarne upotrebe. Ali – raste i zbog špekulanata. Vrednost se menja svakog trenutka. Sredinom decembra 2017. se približila čak 20.000 $ za jedan bitkoin, što je njen najviši nivo otkako postoji, iako je već krajem decembra iznosila oko 13.500 $. Početkom ove godine je prisutan trend pada, pa po završetku pisanja ovog teksta (6. 2.), jedan bitkoin vredi nešto malo preko 7.000 $. Dakle, kao u slučaju cene zlata, akcija i sl, sve zavisi od dešavanja na berzi.

 

Zbog navedenog su mnogi analitičari poslednjih nedelja podsećali na Tulipomaniju, pomamu za lalama u Holandiji, koja se dogodila davne 1637. godine. Tridesetih godina 17. veka su lale u Holandiji postale statusni simbol. Njima se trgovalo na berzama u Amsterdamu i drugim gradovima; kupovalo kad je jeftino i prodavalo kad je skupo. To je dovelo do iznenadnog bogaćenja mnogih ljudi i svojevrsne jurnjave za trgovinom lalama. Pripadnici svih društvenih slojeva su se utrkivali u tome ko će pre – i budzašto – svoju imovinu prodati i novac uložiti u cveće. Koliko je taj trend bio uzeo maha, možda najbolje ilustruje anegdota o jednom mornaru: kažu da je on pojeo lukovicu lale, koja izgledom podseća na crni luk, zbog čega je završio – u zatvoru! To je bio prvi špekulativni balon zabeležen u istoriji… Pa ako trgujete bitkoinima, pazite gde čuvate podatke.

Realnost i budućnost ili naduvani balon?

Jedna od osnovnih ideja vezanih za bitkoin jeste da olakša i pojeftini transfer novca širom sveta. Ako bi bila ustanovljena globalna valuta, ona bi poslužila kao osnova za finansijsku mrežu budućnosti. Međutim, blokčejn, kriptografska tehnologija koji stoji iza priče o bitkoinu, jeste mnogo više od toga.

 

 

Implementaciju ove tehnologije planiraju značajne institucije, poput NAZDAKA (NASDAQ), najveće američke elektronske berze ili Engleske banke, centralne banke Velike Britanije, koja je druga najstarija na svetu. Još, misteriozni Nakamoto je blokčejn postavio kao otvorenu platformu, poput recimo Vikipedije. Blokčejn se može koristiti bez ičije dozvole ili plaćanja naknade za korišćenje. Tako, u planu je upotreba ove tehnologije za proveru vlasništva nad zemljištem ili zdravstveno osiguranje. Ipak, trgovina bitkoinima – odnosno pokušaj bogaćenja na taj način – je za sada bez premca, iako mu se približavaju druge valute, poput etereuma (ethereum) i lajtkoina (litecoin). Sve su češća pojava automati preko kojih se bitkoini mogu menjati za kakvu konvencionalnu valutu, u čemu prednjače britanski gradovi. Kao sredstvo plaćanja ga prihvataju velike kompanije, Majkrosoft i Tesla.

Zanimljivo je kako se svetske ekonomije ophode prema bitkoinu/kriptovalutama, i to ne samo one najmoćnije. Neke od njih, poput Rusije, već posežu za državnim valutama tog tipa. Nešto slično je ranije pokušala Estonija, evropska država najnaklonjenija digitalizaciji, ali se tome oštro usprotivila Evropska centralna banka, zbog zaštite evra. SAD su legalizovale bitkoin 2013. godine, i kao vodeća svetska ekonomska sila, predstavljaju glavni teren za testiranje mogućnosti kako korišćenja bitkoina, tako i blokčejna. Danska i Švedska su rešene da iz upotrebe izbace papirni novac, pa otuda ne čudi naklonjenost kriptovalutama. U ovim i drugim zemljama, sve je više startapova vezanih za bitkoin.

Kada se izgubi poverenje u neku valutu – a tokom 20. veka je najstabilniji bio američki dolar, naravno – onda se investitori okreću drugoj valuti ili recimo zlatu. Na primerima zemalja, koje je finansijska kriza dobrano uzdrmala, možemo videti kako se njihovo stanovništvo okrenulo ulaganju u bitkoin. Recimo, Grčka: članica evrozone, koju je kriza najviše dotakla. Kada se, leta 2015, Grčka odlučila da zatvori vrata svojih banaka na nedelju dana, kao posledica propalih pregovora sa EU o otplati duga, zabeležen je znatno povećan transfer bitkoina od strane Grka. Nešto slično se dogodilo i u Argentini, koja je nakon krize okrenula leđa dolaru. Postoji, specijalno razvijen, Indeks tržišnog potencijala bitkoina (BMPI – Bitcoin Market Potential Index), koji pruža odgovor na pitanje koliko je verovatno da određena zemlja usvoji bitkoin. Po visini tog indeksa, Argentina je na prvom mestu, a iza nje je Venecuela. Naime, katastrofalna fiskalna politika venecuelanske vlade je dovela do obezvređivanja nacionalne valute, bolivara, jer se tokom poslednje tri godine stopa inflacije kretala i preko 140%. Tome je doprineo i drastičan pad cene barela nafte, o čijem izvozu zavisi ekonomija ove zemlje. S druge strane, prosečan mesečni račun za utrošak energije u Venecueli iznosi svega 20 $. Pored želje da se kroz trgovinu bitkoinima u zemlju unese kapital, jeftina električna energija – podsetimo se, bitan resurs u proizvodnji bitkoina – mogla bi da bude još jedan razlog za njegov prodor.

 

Kriptovalute bi mogle da postanu sve povezanije sa tradicionalnim finansijskim tržištima, ali i da ih ugroze, po mnogim analitičarima. Razlog tome nije njihovo postojanje i korišćenje per se, već – kako se smatra – veštačko podizanje njihove vrednosti, koje znatno oscilira čak i na dnevnoj bazi. Stoga je izvesno uvođenje regulative nad ovom oblašću, za sada na nivou Velike Britanije i Evropske unije, kao i Italije, što će narušiti anonimnost transakcija. Međutim, koliko ima apela na oprez, toliko ima i reči podrške. Nije lako dati nedvosmislen odgovor na ovo pitanje, ali se čini se kako je svetski finansijski sistem na pragu velikih promena, posebno ukoliko se uspostavi relativna stabilnost u pogledu vrednosti kriptovaluta. Ostaje da vidimo kako će se kretati njihov razvoj kada budu stavljene pod određeni nivo nadzora, odnosno kojom brzinom će se povećavati poverenje u njihovu sigurnost i mogućnost primene. One tako vrlo brzo mogu postati samo još jedan u nizu elemenata koje čine proces globalizacije i menjaju svakodnevicu, a do kojih je došlo zahvaljući tehnološkom progresu.

Izvor: www.beforeafter.rs Autor: Andrija Mihajlović