Ljudi koji u potpunosti funkcionišu nikad se ne žale. A posebno se ne žale zato što je kamenje tvrdo, nebo oblačno ili led previše hladan. Prihvatanje znači da nema prigovaranja, a sreća znači da nema prigovaranja u vezi sa stvarima na koje uopšte ne možete da utičete.
“Bože, daj mi smirenosti da promenim stvari koje mogu, da prihvatim one koje ne mogu da promenim i mudrosti da razlikujem jedne od drugih.” Marko Aurelije
Prigovaranje je utočište onih koji nemaju nikakvog samopoštovanja. Pričanje drugima o stvarima koje vam se kod sebe ne dopadaju samo vam pomaže da produžite nezadovoljstvo, pošto su oni skoro uvek nemoćni da urade bilo šta tim povodom osim da to poriču, a onda im vi ne verujete.
Baš kao što žaljenjem drugima ne postižete ništa, tako i dozvoljavanje drugima da vas maltretiraju sa svojim paketima samosažaljenja i bede nikome ne pomaže. Postavljanjem jednostavnog pitanja uglavnom ćete prekinuti ovo beskorisno i neprijatno ponašanje. “Zašto ti to meni pričaš?” ili “Da li ja mogu nešto da učinim da ti pomognem?”
Ako vi iskreno volite sebe, onda žaljenje drugima koji ne mogu ništa da urade za vas postaje potpuno neprihvatljivo.
A ako primećujete stvari u sebi (i drugima) koje vam se ne sviđaju, umesto prigovaranja možete aktivno da se uključite u preduzimanje neophodnih koraka za ispravljanje tih stvari.
