“Braon napici” predstavljaju podmuklu vojsku supstanci koje su međusobno povezane svojim sličnim načinom prikrivenog ratovanja protiv ljudskog tela. Kao sirene iz grčke mitologije koje su pevanjem mamile moreplovce i vodile ih u sigurnu propast, braon napici su podjednako opčinjavajuci. Njihova pesma je slatka, ali je kraj zaista gorak. Jedno od osnovnih pravila ratovanja podrazumeva posedovanje sposobnosti da se poznaje i prepozna neprijatelj.

U vojsku braon napitaka spadaju kafa, crni caj (ruski, gruzijski, itd), razne vrste koka kola i čokolada.  Ovi proizvodi poseduju veliki broj različitih tipova hemikalija sposobnih da povrede ljudsko telo, pri čemu najpoznatija klasa spada u kategoriju metilksantina. Relativno je opšte poznato da supstance koje sadrze hemikalije iz familije metilksantina (kofein, teobromin i teofilin), koje se javljaju u prirodi, prouzrokuju oštecenje tela.

Oni koji koriste braon napitke su na kursu Titanika prema đavoljoj santi leda. Simptomi obično počinju da se ispoljavaju tek nakon sto je već dosta štete učinjeno “ispod povrsine”. Godinama smo slušali da kafa “otvara oči”, ali sada stvarno želim da otvorim vaše oči u vezi sa opasnostima koje vrebaju iz vaše šolje. Kada osoba pije crni caj, kafu, koka kolu ili čokoladu, celokupno tanko crevo može 1200% efikasnije da apsorbuje ciklicni AMP(adenozin-monofosfat), koji proizvodi energiju. Većina ljudi bi pomislila da to zvuči odlicno, ali je to donekle kao da stavljate kuglice naftalina u rezervoar sa benzinom. Možete nakratko da dobijete daleko više energije, ali ćete ubrzo da upropastite motor. Sasvim je normalno da ne biste želeli da učinite kolima nešto sto bi moglo da proizvede veliki račun za popravku. Ali, koliko ste spremni da platite za svoj srčani udar ili za pokušaj uklanjanja raka?

Kofein je klasifikovan kao jedna od najpopularnijih supstanci koja utiče na svest danas u Sjedinjenim Državama, zajedno sa nikotinom i alkoholom. U kafi se nalazi najmanje 100 štetnih hemijskih sastojaka uključujući acetaldehid, sirćetnu kiselinu, amonijak, ugljenik-disulfid, katehol, etanol, metanol, naftalin, fenol i vodonik sulfid, koji se kombinuju čineći od vašeg tela nesvesnog i možda nevoljnog apotekara. Kofein stimuliše sve delove kore mozga. Smrtonosna doza je 10 grama, što predstavlja količinu koja se nalazi u oko 70 solja kafe. Mnogi ljudi svakog dana uzimaju 1/10 smrtonosne doze, a čak i u jednoj šolji kafe vrebaju supstance koje ozbiljno menjaju telo.

Žene koje piju samo jednu šolju kafe dnevno izložene su skoro tri puta većem riziku od dobijanja raka bešike u odnosu na žene koje ne piju kafu! Kod trinaest od četrnaest žena koje su pile sedam ili više šolja kafe dnevno tokom trudnoće, dolazilo je do pobačaja, fetalnih smrti ili mrtvorođenih beba. Povećan rizik se javlja i kod muškaraca. Kofein se brzo i potpuno apsorbuje iz gastrointestinalnog sistema i prolazi kroz centralni nervni sistem, sa prosečnim vremenom poluraspada od 3,5 do 4 časa. Vreme poluraspada predstavlja vreme koje je potrebno telu da se oslobodi polovine otrova ili leka. Čak i kada odbrambeni mehanizmi tela razloze supstancu, oštećivanje nije zaustavljeno pošto su produkti razlaganja kofeina takođe otrovni. Oni ometaju enzim koji pretvara adenozinmonofosfat, neophodnu hemikaliju u telesnom energetskom ciklusu, sto rezultuje smanjenjem energije. Osoba je tada nervozna. Tako da u suštini kofein ima efekat tobogana na nesvesnu žrtvu – prvo se javlja jeftini stimulirajući efekat nastao apsorpcijom cikličnog AMP izazvan kofeinom, a zatim rezultujuće spuštanje kada produkti razlaganja kofeina blokiraju proizvodnju energije u telu. Tobogan se nastavlja kako nivo kalcijuma pada, a fosfora raste nakon razlaganja kofeina. Sada se poremećena ravnoteža hranljivih sastojaka pridružuje ostalim problemima, prouzrokujući povećan rizik od formiranja ugrušaka, abnormaliteta, stanjivanja kostiju, nervnog zamora i mentalnih problema kao sto je depresija. Nemirnost i nesposobnost osobe da se koncentriše jesu drugi simptomi koji se javljaju samo nekoliko sati nakon prestanka unošenja.

Iako je rečeno da kofein povećava koncentraciju, to je samo privremeno. Ukupni efekat je smanjenje sposobnosti koncentracije zbog ometanja mozga i telesnih energetskih sistema i kratkog trajanja stimulatornog efekta.Dugoročno pamćenje je poremećeno za određene podatke i događaje, a radna sposobnost i profesionalni napredak nisu toliko dobri kod osoba koje piju kafu kao kod onih koji je ne piju. Kofein deluje kao direktni stimulans srčanog mišića. Direktnim delovanjem opušta bronhije. Ima diuretsko delovanje (teži da poveća tok urina) remećenjem funkcije bubrežnih cevčica i direktno prouzrokuje širenje krvnih sudova u koži, naročito nosa, direktnim delovanjem na arteriole. Kada dođe do srca, na žalost, umesto širenja, prouzrokuje sužavanje arterija, sto je vrlo nepoželjna osobina. Kofein stimulise produženu mozdinu, pogađajući centar za disanje. Takođe povećava opterećenje srca ubrzavajući stopu rada i povećavajuci krvni pritisak – istovremeno smanjujući ishranu srca krvlju, otežavajuci rad srca. Dejstvo kofeina na ćelije pankreasa takođe pogoršava dijabetes. U eksperimentima na miševima, kafa veoma pogoršava dijabetes. Kofein remeti test tolerancije na glukozu, narocito tokom trudnoće. Može se smatrati faktorom rizika za pojavu dijabetesa. Kofein prouzrokuje dodatne otkucaje srca i ubrzava stopu srcanog rada. Povećava krvni pritisak, remeti san i povećava nivo slobodnih masnih kiselina u krvi. Hlorogena kiselina u kafi prouzrokuje najintenzivnije alergije na hranu na koje se nailazi u medicinskoj praksi.

Postoje podaci da je zadržavanje tečnosti sporedni efekat kofeina. Jedna pacijentkinja je 10 godina imala problem zadržavanja tečnosti, koji je odmah nestao kada je prestala da pije kafu. U roku od pet dana je izvestila da se godinama nije osećala opuštenije i da je njen problem zadržavanja tečnosti nestao.

Kafa prouzrokuje

1.vrtoglavicu,

2.nestabilnost u nogama,

3.depresiju, nervozu,

4.razdražljivost, 

5. probleme sa cirkulacijom,

6.rak bešike i jajnika,

7. poremećaje pri rođenju

8.i čir želuca.

Upotreba pića sa kofeinom i lekova za prehladu i glavobolju koji sadrže kofein je takođe povezana sa razvojem premenstrualnog sindroma (PMS), prema istraživanju 295 studentkinja Bostonskog koledza. U jednom istraživanju uzorci mokraće su, tri sata nakon unosa kofeina, sadržali značajan višak kalcijuma, hlorida, natrijuma i magnezijuma. Gubitak ovih minerala pogađa kosti, mišiće, kožu, krv – praktično sva telesna tkiva. Akumulirani efekat ovog oticanja, šolju po šolju, dan za danom, može da izazove dugoročno ili trajno oštećenje ljudskog organizma, što predstavlja cenu ugađanja navici koja zahteva toliko aditiva samo da bi bila ukusna.

Kofein proizvodi značajno usporavanje dotoka krvi do mozga. Posle razlaganja kofeina, protok krvi do čeonih režnjeva mozga se značajno povećava. Ne zaboravite da se kofein ne nalazi samo u napicima, već i u lekovima protiv prehlade i glavobolje.

Iako se već dugo zna da kafa ne pomaze otrežnjenju, sada istraživanja ukazuju da ima suprotan efekat, pojačavajući efekte alkohola, samim tim i dejstvo ostalih otrova u telu. Već najmanje dve decenije se zna da je kofein mutagen i da oštećuje hromozome. Zbog ovakvog delovanja kofeina krajnje je nepoželjan za veoma mlade osobe ili osobe koje još uvek mogu da rađaju decu. Naravno, čim prođe doba rađanja dece, ulazi se u doba raka.

“Prema tome, moramo se suočiti sa cinjenicom da, u stvari, u životu čoveka nema perioda u kome je bezbedno koristiti kofein. Povezanost kafe sa rakom bešike kod žena nije se razlikovala bez obzira da li je korišćena kafa bez kofeina, sa kofeinom, obična ili instant, i bez obzira da li je kuvana jaka ili slaba kafa. Svi verovatno znamo nekoga ko je uživao određenu lošu naviku celi život bez vidljivih velikih štetnih efekata. U stvari, neki od ovih “preživelih” čak pripisuju svoju dugovečnost ovoj svojoj lošoj navici. Svi smo čuli dosetke staraca, kada ih pitaju za tajnu njihovog dugog zivota: “Pijem 200 grama brendija na dan”, ili “Pušim samo one cigarete koje se umotavaju rukom”, ili “Uvek pijem svoju crnu kafu”. Ali to su doslovno samo preživeli. Pa ipak, koliko smo spremni da prihvatimo ovaj savet kao mudar i proveren kao izgovor da bismo nastavili sa svojim lošim navikama. Kada bi novine iz San Franciska objavile naslov koji glasi: “Čovek u kostimu supermena preživeo skok sa mosta Golden Gejt”, koliko ljudi bi izašlo, iznajmilo kostim supermena, i skočilo sa mosta, misleći da su našli tajnu za bezbedan skok sa velike visine i rashlađivanje u vodi po vrelom letnjem danu? U pravu ste, zaista mali broj. Šanse su u svakom slučaju, bilo da se radi o mostovima, kofeinu, nikotinu ili alkoholu, odlučno protiv ljudskog roda. Zastrašujuće je pomisliti da takva raširena navika kao što je upotreba kofeina slabi celokupan ljudski rod i proizvodi trajni gubitak određenih sposobnosti uma ili otpornosti na bolest preko ostećenja hromozoma mutacijama. Ova uobičajena i veoma prijatna navika se može okarakterisati kao vrsta genocida! Neki istraživači smatraju da pošto kofein izaziva kod nerođene bebe neke od istih efekata kao i zračenje, izgleda razumno pripisati deo oštećenja i pobačaja upotrebi kofeina. Dalje, kanceroeni iz kafe oštećuju elastična vlakna grudi i dojka se deformiše(izazivaju displaziju dojke). Dojka visi kao prazna. Pojavljuje se podbradak, podočnjaci, žuta boja lica, žuti zubi.. Ovo je samo deo, vrh ledenog brega, negativnih učinaka konzumacije kafe. Sledeći put umesto kafe, bolje popijte čašu vode ili limunade, ili grejpa.

Razmislite dobro, jer zdravlje je zaista u vašim rukama. Lekari koje mi školujemo na celom Balkanu ne slušaju ništa o hrani, ništa o alkoholu, ništa o duvanu, nista o kafi. Ne stignu. Završe studije i onda su zgodni ga manipulisanje. Čak kafa je jedan od glavnih fakora raka jetre. Kolumbija fakultet kaže da oštećenja čovekovog tela nastupaju kad se u toku dana popije, unese, više od 20 mg kofeina, ljudi kažu, : “Pa koliko je 20mg?“ Jedna mala šoljica kafe ima 80 do 120 mg. Jedna nesica je mnogo gora ima 145, jedna flaša koka kole je kao da ste popili dve do četiri kafe, čak šest šoljica kafe. Dakle, ne postoji dobra doza kafe.“ –upozorava nas dr Petar Borović