Ako bi vam neko rekao da vašeg komšiju od metar i devedeset tuče supruga od „metar i žilet“ verovatno biste se nasmejali. Ne, nije šala, već svakodnevnica mnogih muškaraca. Možda je teško poverovati u priču o muškarcima kao žrtvama nasilja, ali prihvatanje ravnopravnosti polova podrazumeva i prihvatanje činjenice da uloga žrtve nije „privilegija“ žene.
Međutim, nezavisno od proklamovane polne ravnopravnosti, trpljenje nasilja, biti žrtva, nema nikakve veze sa polom niti sa tim ko je fizički jači. I najjačeg čoveka može da savlada desetogodišnjak, jer i taj snagator mora da zaspi. Patrijarhalni obrazac je načinio da kad pričamo o nasilju to najčešće činimo u kontekstu žene žrtve i muškarca nasilnika, ali nisu zanemarljive brojke koje pokazuju da ima i obrnutih situacija i da su žene te koje gaze dostojanstvo partnera. Prvenstveno emocionalno, psihički, a neretko i fizički. Prema nekim procenama, u čak 40% slučajeva nasilja u porodici zlostavljači su žene, a najagresivnije su mlade devojke i žene u menopauzi.
Ženama je teško priznati da su žrtve nasilja, a muškarcima još teže. U većini zapadnih zemalja postoje dobro organizovane mreže podrške zlostavljanim ženama, postoje sigurne kuće, o nasilju se javno govori, a žene se podstiču na prijavljivanje muškaraca zlostavljača.
Ako se govori o nasilju nad muškarcima, obično se prepoznaju samo najbrutalniji slučajevi, recimo kada žena kolos pretuče ili pusti krv muškarcu mrvici. Što je ishod fatalniji po muškarca, sve je manje zdravog razuma u reakcijama. Jedni grde njega, žrtvu, jer nije dorastao ulozi muškarca u patrijarhatu i „dopušta da ga žena pegla“, a drugi hvale Boga i nju jer mešajući emancipaciju i nasilje zaključuju: „Red je bio i da žene počnu da biju.“ Žene najradije koriste psihoteror omalovažavajući partnere da su nesposobni da obezbede porodicu, namećući im seksualnu apstinenciju, ucenjujući ih da nikad neće videti decu ukoliko se ne odreknu stana, kola… Vikanje, bacanje pokućstva i svega što joj padne pod ruku, nezaobilazano je u ovakvim situacijama koje se događaju i naočigled dece. Ukoliko je sve to ne zadovolji, nasilnica se neće libiti da se prikaže kao žrtva zlostavljanja.
Većinu muškaraca je stid da priznaju da im je ogrebotine i masnice na telu nanela žena. Onima kojima se odluče govoriti o tome niko ne veruje, pa je to glavni razlog zašto muškarci ne prijavljuju nasilne partnerke. Svedočenja muškaraca, žrtava nasilja, govore o bizarnim situacijama gde policajac prolazi pored muškarca izbodenog kuhinjskim nožem koji krvari, da bi njegovu nežniju polovinu pitao je li s njom sve u redu. Izuzev ekstremnih slučajeva, fizičke posledice koje žene nanose muškarcima obično nisu toliko velike i naročito vidljive, pa samim tim manje privlače pažnju drugih. Ali, to što nešto nije uočljivo na prvi pogled, ne znači da ne postoji. Žene u svom besu, mogu da idu toliko daleko i ne umeju da se zaustave, pa neke drastične situacije između supružnika, završe fatalno. Da žena, najčešće na spavanju, sekirom, nožem ili maljem – ubije muža.
Vesna Despotović – Stanarević tvrdi da se ovakvi slučajevi, da žena bude nasilnik u kući, najčešće događaju iz razloga što je ona, godinama unazad bila žrtva. Trpela je nasilje i razna muževljeva iživljavanja i onda, nemoćna i već umorna od svega, reši da se svega „oslobodi”.
Stručnjaci ne negiraju da je veliki broj zlostavljanih muževa u Srbiji. Ali, da je do prave brojke teško doći, jer muškarci još uvek kriju kad ih žene psuju, šikaniraju i biju.
Psiholog Nebojša Jovanović objašnjava da između nasilja koje muškarac vrši nad ženom i suprotno, nema nikakve razlike. Ali, naglašava da postoje duboke predrasude u odnosu na to ko ga čini. Dok za žene žrtve nasilja u našoj sredini postoji uvek saosećanje, za muškarce to ne važi. Takvi muškarci su, još uvek, osuđeni na podsmeh i nevericu.
– Iako slove za jači pol, muškarci su, verbalno, slabiji od žena i ne umeju da istraju u svađama – objašnjava Jovanović. – Žene mogu da budu vrlo uporne u svojim maltretiranjima, kako u svađama, tako i u tučama. To je, poput one drevne izreke, kad kap tečnosti svakog dana pada nekom na glavu, sve dok ga ne ubije. Takvi muževi nemaju kome da se žale, jer ispadaju smešni, mlakonje ili ih čak optuže da su oni krivci što su im žene nezadovoljne i robusne. Žena pak uvek može nekome da se požali i za nju svi imaju razumevanja. Jer još u Srbiji svi više veruju da je muškarac silovatelj i nasilnik, a žena žrtva.
Nepodnošenje tužbi, ne znači da nasilja nema. Srbima je, izgleda, lakše da se nikome ne žale na svoje žene.
Ovo je mnogo ozbiljniji problem nego što se ljudima čini na prvi pogled.
Porodica je stub društva, izvor sigurnosti i zadovoljstva čoveka. Srećna porodica je ona u kojoj se članovi međusobno poštuju i podržavaju. Dobri odnosi unutar porodice se prenose na društvo, stabilna porodica postaje jak stub društva, kao što je i urušavanje porodice, urušavanje društva.
Nije sramota biti žrtva! Sramota je ne preduzeti ništa kako biste zaštitili Vaš život i zdravlje! Nasilje je bespolna kategorija, i može pogoditi svakoga!
ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA
Ženo, smeš da me biješ samo jednom nedeljno
Jedan Kinez je sa svojom suprugom potpisao ugovor kojim joj dozvoljava da ga tuče jednom nedeljno. Ovaj čovek, prenosi Daily Telegraph, se na ovakav korak odlučio se jer ga je konstantno tukla supruga koja trenira kung fu. „Ne želim da ga bijem, ali se to neminovno događa i ne mogu sebi pomoći“, rekla je njegova supruga. Ona je dodala da je u nedelji pre potpisivanja ugovora tri puta pretukla svog muža. Kinez je rekao da je njegova žena, koja inače radi kao menadžer u trgovačkoj firmi, od malih nogu trenirala karate, i da ga je privukao njen snažan i nezavisan karakter. On je dodao da je prilikom neslaganja sa suprugom često pokušavo da se „ugrize za usnu“ kako ne bi dobijao batine, ali da jednostavno ne želi da gubi u prepirkama pa završi sa modricama i ožiljcima. Kako bi zaustavio svoju ženu, sam on je predložio neobičan ugovor. U slučaju da ga prekrši, mora se vratiti svojim roditeljima na tri dana. Ona je rekla da se uvek kaje pošto mu napravi modrice i dodaje da će se nakon potpisivanja ugovora naterati da prestane da koristi silu.
Prebila muža šniclom
Amerikanka Elsi Igan optužena je za nasilje u porodici, jer je svog hendikepiranog supruga izudarala sirovim odreskom. Žrtva je ispričala policiji da ga je njegova 53-godišnja žena nekoliko puta udarila šniclom u glavu zato što je odbio da uzme krišku hleba koju mu je nudila. „Htela sam da mu održim lekciju“, objasnila je Elsi, koja poriče da je odrezak koristila kao sredstvo za premlaćivanje, ali je priznala da je išamarala muža.