* * *
„U zoru reci samome sebi: Danas ću naići na nametljivog, neblagodarnog, drskog, prepredenog, sklonog klevetama i nedruželjubivog čoveka. Sve te osobine imaju ljudi, jer ne znaju šta je dobro i zlo. Meni, međutim, zato što znam šta je suština dobrog u lepom, a suština zla u ružnom, da je i čovek koji greši u srodstvu sa mnom-možda ne po krvi i po začetku, ali po duhu i po tome što je božanskog porekla-meni nijedan od njih ne može nauditi, jer ne može niko da me navede na sramno delo. Ja se ne mogu ljutiti, ili biti neprijateljski raspoložen ni prema rođaku. Jer smo mi stvoreni za zajednički rad, kao ruke, noge i trepavice, i kao gornji i donji zubi. Kad bismo radili jedan protiv drugoga, bilo bi to protivno prirodi: a ljudi rade jedan protiv drugoga ako se jedan na drugoga ljute, ili se međusobno izbegavaju.“
* * *
„Ne troši ostatak svoga života u razmišljanju o drugim ljudima, osim ako to služi opštem dobru, jer ćeš, ako se budeš mučio oko toga šta ovaj ili onaj radi i zašto on to radi, šta kaže, šta misli i namerava, i ostalim sličnim pitanjima koja nas odvode od posmatranja našeg sopstvenog uma, biti sprečen da obaviš neki drugi posao. Stoga u nizu predstava treba izbegavati sve što nema osnove i svrhe, a pre svega radoznalost, brigu o stvarima koje te se ne tiču i sve rđave misli.“
* * *
„Ma šta radio, nemoj raditi protiv svoje volje, bez ljubavi prema ljudima, bez prethodnog razmišljanja ili ako te što vuče na drugu stranu. Neka ti misli ne budu skrivene uglađenim rečima. Ne govori mnogo i ne započinji mnogo odjednom.“
* * *
„I neka ti srce bude ispunjeno radošću. Tebi nije potrebna pomoć koja dolazi spolja, ni mir koji bi ti mogli pružiti drugi. Moraš se sam uspraviti, i ne smeju te pridržavati drugi.“
* * *
„A ti odaberi – kažem ti – bez predomišljanja i slobodno ono što je bolje i drži se toga. „Bolje je, međutim, ono što je korisno.“ Ako je nešto korisno za tebe kao za umno biće, onda to zadrži; a ako ti je od koristi samo kao živom biću, onda to glasno reci i neka tvoje mišljenje ostane nepokolebljivo. Samo, nastoj da ovaj izbor izvršiš dobro!“
* * *
„Odbaci, dakle, sve, i zadrži samo ovo nekoliko pojmova i seti se, uz to, još i toga da svako živi samo u ovom trenutku sada. U ostalo vreme, ili je živeo, ili je ono još u mraku. Sasvim je, dakle, kratko vreme koje svaki pojedinac proživi, a isto je tako sićušno mesto na zemlji na kojem živi.“
* * *
„Zato, ako ti je stalo do sebe, žuri svome cilju, ostavi prazne nade i pomozi samom sebi dok još možeš.“
* * *
„Ljudi traže mesta u selu, na moru, u brdima, da bi se u njih povukli. I ti si navikao da imaš takve želje. A svaka takva težnja je u najvećoj meri detinjasta, jer je s druge strane ipak moguće da se čovek, ako samo hoće, u svako doba povuče u samoga sebe. Nema mesta koje čoveku pruža veći mir i spokojstvo nego što je to njegova duša, naročito ako je ona takva da, čim se u nju povuče, odmah naiđe na savršeni mir. A kad kažem „mir“, mislim samo na savršeni sklad. Zato neka ti uvek sklonište bude tu, i u njemu se obnavljaj.“
* * *
„Ukloni misao, pa se nećeš žaliti: „Uvređen sam“. Ukloni misao: „Uvređen sam“, i uvrede neće biti.“
* * *
„Znaj da se sve ono što se dešava, dešava kako treba.“
* * *
„Imaš li razum? Imaš. Zašto ga onda ne upotrebljavaš? Jer, ako ti razum radi kako treba, šta tražiš više?“
* * *
„Kakvo sposkojstvo duha poseduje čovek koji se ne brine za ono što drugi kaže, radi ili misli, nego samo za ono što on sam radi, da bi njegovo delo bilo pravično i bogougodno; ne priliči se dobrom čoveku da traži tamne mrlje u karakteru drugih ljudi, nego da ide pravo svome cilju i da ne gleda ni desno ni levo oko sebe.“
* * *
„Stoga se u svakom slučaju moramo zapitati: „Zar nije baš ovo nešto što nije neophodno?“ A treba izbegavati ne samo nepotrebne radnje, već i nepotrebne misli, jer samo u tom slučaju neće ni biti radnji koje nas skreću sa pravoga puta.“
* * *
„Jesi li to shvatio? Onda shvati i ovo: ne uznemiravaj samoga sebe! Budi jednostavan i prirodan! Možda neko greši? Onda greši na svoju štetu. Da li ti se nešto dogodilo? Onda je dobro. Sve što se dešava, prirodom je predodređeno od samoga početka i suđeno. Kratko rečeno – život je kratak. Iskoristi trenutak u pametnom razmišljanju i pravično!“
* * *
„Zagledaj u duše mudrih ljudi i trudi se da vidiš za kakvim stvarima oni teže, a kakve izbegavaju.“
* * *
„Misli uvek na to da je svet jedno biće, da ima jednu supstancu i jednu jedinu dušu, da sve što se dešava prelazi u jednu jedinu svest toga svemira, da je sve zajednički uzrok svega što se dešava i o tome koje je vrste to međusobno preplitanje i utkivanje.“
* * *
„Budi kao stena o koju se talasi neprestano lome. Ona stoji nepokretna, a more koje oko nje besni postepeno se smiruje. Nikada nemoj reći: „Teško meni jadniku kad mi se to moralo desiti!“ Nego: „Blago meni što živim bezbrižno, što me sadašnji položaj nije srušio i što se ne bojim budućnosti, iako mi se to desilo.“ Jer se tako nešto moglo svakome desiti, ali nije svako u stanju da u takvoj prilici ostane bezbrižan.“
* * *
„Zato idi uvek najkraćim putem. A najkraći je put onaj koji odgovara prirodi i onda su svako naše delo i svaka naša reč savršeni. Ako tako budeš činio, bićeš oslobođen svih tegoba i neprilika kao i svih vrsta obzira i pretvaranja.“
* * *
„Pa zar ti svoju prirodu voliš manje nego livac svoju umetnost, ili igrač svoju, ili gramžljivac novac, ili slavoljubiv čovek ono malo slave? Kad ovi ljudi oduševljeno rade svoj posao, onda ostavljaju i jelo i spavanje, samo da uzmognu stvoriti ono što im leži na srcu. A zar delovanje za opštu korist tebi izgleda manje značajno i nedostojno tolikog truda?“
* * *
„Ne treba se plašiti niti gubiti nadu ili volju i napuštati svoju nameru ako te izda sreća, pa ono što radiš ne ispadne onako kako to pravi principi zahtevaju. Ako pretrpiš neuspeh, moraš svoj posao ponovo započeti, moraš biti zadovoljan ako veći deo tvojih radnji bude dostojan čoveka, i moraš voleti ono čemu si se ponovo vratio.“
* * *
„Misli na sveukupnost čiji si ti samo jedan neznatan deo, na večnost, od koje je tebi dato samo kratko vreme i na sudbinu sveta: kako je neznatan deo toga tvoj život!“
* * *
„Da li neko drugi greši prema meni? To je njegova stvar! On ima svoj temperament i svoj način postupanja. Ja imam, međutim, ono što sveopšta Priroda želi da imam i radim ono što moja priroda od mene zahteva da u ovom trenutku radim.“
* * *
„Ostavljen negde samome sebi, ja sam nekada bio srećan. „Srećan“ znači: bio sam čovek koji je sam sebi dosudio sreću. A dobra sudbina, to su dobre naklonosti duše, dobri nagoni i dobra dela.“
* * *
„Supstanca čitavog sveta podatna je i lako se može oblikovati. Razum, kojim je ona prožeta, nema nikakvog razloga u sebi da čini zlo. U njemu nema zlobe, nijednoj stvari ne nanosi on zlo i nijedna stvar od njega ne trpi nikakvu štetu. Sve se vrši i sve se postiže blagodareći njemu.“
* * *
„Najbolji je način osvete da ne uzvraćaš istom merom!“
* * *
„Ako ti je neka stvar teška, ne smeš odmah misliti da je ona čoveku nedostižna. Moraš verovati da je, ako je čoveku uopšte moguće, i ti možeš postići.“
* * *
„Ispituj svoj unutrašnji život. U njemu je izvor dobra koji, ako neprestano i sve dublje kopaš, može uvek ponovo da proradi.“
* * *
„Ljudi će činiti ono što hoće, makar ti pukao od jeda.“
* * *
„Prvo, ne gubi spokojstvo! Jer sve se dešava prema zakonima opšte prirode i ti sam uskoro ćeš biti ništa i nigde, baš kao i Hadrijan i Avgust. Drugo, posmatraj stvari, shvataj ih i budi svestan da moraš biti dobar čovek, onakav kako to ljudska priroda od tebe zahteva. Takav i budi, ne obazirući se ni na šta, i govori samo ono što se tebi čini da je najpravičnije, ali govori uvek blago, nežno i iskreno.“
* * *
„Svoj život treba zasnivati na pojedinim delima i treba biti zadovoljan kad svako delo prema svojoj mogućnosti postigne svoj cilj. A niko te na svetu ne može sprečiti da to ne postigneš. „Ali, može iskrsnuti neka prepreka spolja“, reći ćeš ti. – Neće, ako radiš pravično, razumno i trezveno. „A neće li nešto drugo sprečiti tvoju delatnost?“ – U tom slučaju treba da se pažljivo ukloniš od prepreke i da pređeš na ono što je još uvek slobodno, pa će se prepreka odmah pretvoriti u neko drugo delo, koje će se slagati sa uređenjem života o kome govorim.“
* * *
„Primati skromno, a praštati rado.“
* * *
„Neka te slika tvoga života kao celine ne uzbuđuje. Ne misli odjednom na sve teške stvari koje predstoje i na mnoge slične koje će verovatno još doći, nego se u svakom pojedinom slučaju zapitaj: „Šta je u toj stvari tako nepodnošljivo i strašno?“ Videćeš kako ćeš se stideti što uopšte nemaš šta da priznaš. Pa se onda seti kako ti nisu teški ni budućnost ni prošlost, nego uvek samo sadašnjost. A ako posmatraš samo nju, i ako uspeš da obodriš svoju dušu koja nije u stanju da se odupre ni ovakvoj sitnici, videćeš kako je ona kratka.“
* * *
„Ne zaslužujem da ja samoga sebe mučim. Nikad nisam nikome namerno učinio zlo.“
* * *
„Ako ti neka spoljna stvar zada bol, tebe, u stvari, ne muči to, nego sud o tome. Od tebe, međutim, zavisi da taj sud brzo odbaciš. Ako ti zadaje bol nešto što potiče iz tvoje duše, ko može da te spreči da popraviš svoj stav?“
* * *
„Danas sam se oslobodio svih prepreka, i još više, odbacio sam ih sve. One nisu bile van mene, nego u meni samom, u mojim predrasudama.“
* * *
„Kamen koji si bacio u vis, nije ni nesrećan što je opet pao na zemlju, ni srećan što si ga bacio u vis.“
* * *
„Ako hoćeš da ga prekoriš što nije održao reč, ili što je neblagodaran, onda prvo pometi pred svojim vratima. Pogrešio si svakako ti, bilo što si uopšte poverovao da će čovek takvoga karaktera moći da ostane veran, bilo što, ako si mu učinio neko dobro, nisi uradio bez zadnje misli i nisi shvatao da je već samo to delo dovoljna nagrada. Pa šta sad još hoćeš zato što si jednom čoveku učinio neko dobro?“
* * *
„Ne raspravljaj o tome kakav treba da bude dobar čovek, nego ti sam budi takav.“
* * *
„Nas ne uznemiravaju dela drugih ljudi – jer ona dolaze iz njihovih duša – nego naše mišljenje o njima. Odbaci to mišljenje i odluči da ne sudiš o njima kao da su one ne znam kakvo zlo, pa će tvoj gnev proći.“
* * *
„Često sam se čudio kako to da svako više voli sebe nego drugog, a ipak manje ceni svoje sopstveno mišljenje o sebi, nego mišljenje drugih ljudi. Kad bi neki bog ili razuman učitelj pristupio nekome i naredio mu da ne misli i ne razmišlja o sebi ništa što ne bi mogao i glasno izraziti, on to ne bi mogao izdržati ni jedan jedini dan. Tako se mi više bojimo onoga što će o nama reći naši bližnji nego onoga što mi sami o sebi mislimo.“
* * *
„Znaj da je sve samo tvoje mišljenje i da ono zavisi od tebe. Odbaci mišljenje, ako hoćeš, i bićeš kao krmanoš koji je zaobišao greben i stigao na mirnu pučinu, tu je sve mirno i zaliv je bez talasa.“
* * *
„Blagostanje života sastoji se u tome da svaku stvar upoznamo u njenoj suštini i njenom biću: šta je njena materija, šta njen uzrok, i da od srca radimo pravično i govorimo istinu. Šta nam još preostaje, nego da se radujemo životu, nižući jedno delo za drugim, tako da između njih ne bude ni najmanjeg praznog mesta?“
(Izdavač: Dereta, Beograd, 2008. godina)
