Ovo je priča čoveka koji je trenirao sa Brus Lijem i o tome kako je jednog dana zamalo umro.
Trčao sam sa Brusom 3 milje (4.8km), zaista dobrim tempom. Istrčali bi 3 milje za oko 21, 22 minuta. Malo ispod 8 minuta po milji.
Jednog jutra mi je rekao:
– “Danas ćemo 5 milja (8km).”
– “Brus, ne mogu 5 milja. Mnogo sam stariji od tebe i ne mogu 5 milja.”
– “Kada dođemo do tri milje, usporićemo i onda je ostalo još samo 2 i uspećeš.”
-”U redu, dođavola, idemo.”
Došli smo do treće milje, ušli smo u četvrtu i bio sam u redu nekih 3-4 minuta i onda sam počeo da odustajem. Umoran sam bio, srce mi lupalo, nisam mogao više, pa sam mu rekao:
– “Brus ako budem trčao još malo”, a još uvek smo trčali,”doživeću srčani infarkt i umreću.”
On je rekao: – “Onda umri.”
Toliko sam se razbesneo da sam izdržao do kraja. Nakon toga sam otišao pod tuš i posle popričao sa njim u vezi toga što je rekao.
– “Zašto si to rekao?”
– “Jer ćeš i ovako umreti. Ozbiljno, ako uvek postavljaš granice na ono šta možeš da uradiš, fizičke ili bilo šta drugo, proširiće ti se na ceo život. Proširiće se na tvoj posao, moral, tvoje celokupno biće. Nema granica. Postoje samo platoi, ali ne smeš ostati na njima, moraš ići preko njih. Ako te ubiju, ubiju te. Čovek stalno mora da ide iznad svojih mogućnosti.”
