Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je stupio na snagu u junu ove godine, iako urađen iz dobre namere ima mnogo slabosti. O tim slabostima i rešenjima za njih, za naš magazin Prosperiraj priča doktor pravnih nauka Darko Dimovski.

PROSPERIRAJ: Šta je problematično u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici?

Prvo što je problematično je neadekvatan naslov, jer se ne odnosi samo na sprečavanje nasilja, odnosno nema samo preventivan već ima i post factum aspekt – posle izvšenog dela kada se na osnovu zakonskog teksta reaguje. Drugo, ne odnosi se samo na krivično delo nasilje u porodici, jer u članu 4.ovog zakona stoji da se odnosi i na druga krivična dela koja uopšte nemaju element nasilja, a to je npr. nedavanje izdržavanja. Zatim, ako pođemo od naziva samog zakonskog teksta o sprečavanju nasilja u porodici, možemo da zaključimo da se on odnosi samo na krivično delo nasilje u porodici. Međutim, ako bismo počeli da čitamo Zakon videli bismo da se on ne odnosi samo na nasilje u porodici, već da ima i sijaset drugih krivičnih dela pobrojanih taksativno: npr. nedavanje izdržavanja, silovanje, podvođenje, prikazivanje,pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala itd. Dalje, u članu 3. određeno je da nasilje u porodici obuhvata fizičko, seksualno, psihičko i ekonomsko nasilje, što uopšte ne odgovara biću krivičnog dela nasilja u porodici.

PROSPERIRAJ: Prema Zakonu, prijavljivanje nasilja u porodici je obavezno. Ima li sankcija za neprijavljivanje?

Postoji obaveza prijavljivanja nasilja u porodici bez odlaganja, ali Zakon o sprečavanju nasilja u porodici nije dao odgovor na to koja je sankcija za neprijavljivanje krivičnog dela nasilja u porodici. Da objasnim: Pored ovog Zakona porodicu definišu i porodični zakon i krivični zakon. U ovom slučaju moramo videti kako je to pitanje zakonodavac regulisao u Krivičnom zakonu, gde za krivično delo „neprijavljivanje krivičnog dela i učinoca“ stoji da obaveza prijavljivanja postoji samo za ono krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od trideset do četrdeset godina. S druge strane, za službeno i odgovorno lice takva ista obaveza postoji jedno ako se za to delo može izreći pet godina zatvora ili teža kazna. Međutim, ako obavezu prijavljivanja krivičnog dela posmatramo kroz prizmu nasilja u porodici, videćemo da ni za jedan oblik krivičnog dela nasilja u porodici nije predviđena zaprećena kazna od trideset do četrdeset godina zatvora, niti je za bilo koji oblik krivičnog dela nasilja predviđena minimalna kazna koja je viša od pet godina zatvora. Čak je i krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodnom zaprećena kazna od tri do 15 godina zatvora. Dakle, možemo zaključiti da zapravo nije sankcionisano neprijavljivanje krivičnog dela nasilje u porodici.

PROSPERIRAJ: Šta je sa novim terminima u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, da li su oni novina u srpskom zakonodavstvu?

Po prvi put u ovom zakonu spominje se tehnički termin mogući učinilac što nije svojstveno krivičnom zakonodavstvu gde mimo izvršioca imamo osumnjičenog, okrivljenog i optuženog, a nemamo nigde mogućeg učinioca. Zakonodavac uvodi neku novu terminologiju i govori o mogućem učionicu, a nigde ne govori o mogućoj žrtvi, već sve vreme upotrebljava termin žrtva, iako neko uopšte ne mora da bude žrtva krivičnog dela da bi se postupalo po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici.

PROSPERIRAJ: Na koji način nadležni vrše procenu rizika od ponavljanja nasilja? Ima li tu „rupa“ u Zakonu?

Prilikom procene rizika nadležni policijski službenik, kad izađe na lice mesta, može da se obrati za mišljenje Centru za socijalni rad u vezi procene rizika potencijalnog izvršioca, u vezi sa tim da li je on mentalno oboleo i da li je zlopupotrebljavao psihoaktivne supstance.  Ako je nekome u zdravstvenom dosijeu  zabeleženo da je mentalno oboleo,  to može da se lako i brzo proveri. Ali, šta ako on nema takav zdravstveni dosije, tj. nema u svom zdravstvenom kartonu to upisano? Kojim mehanizmom će policija utvrditi u roku od 48 sati da li neko ima zdrav psihički aparat ili ne, kad se tako nešto nikako ne može utvrditi u tako kratkom vremenskom roku.A u zakonskom tekstu piše da se procena rizika vrši odmah! Do takvih zaključaka se ne može doću odmah!  U tome je suština.

PROSPERIRAJ: Da li uopšte postoji obuka za nadležne državne organe u slučajevima nasilja u porodici?

Postoji, ali i tu ima manjkavosti u Zakonu, jer prema Zakonu, specijalizovanu obuku za javne tužioce, zamenike javnih tužioca i sudije sprovodi Pravosudna akademija po programu koji donosi Pravosudna akademija, a za policijske službenike specijalizovanu obuku sprovodi Kriminalističko-policijska akademija po programu Pravosudne akademije. Drugim rečima, čini mi se da je zakonodavac trebao ovo bolje da reguliše. Moje mišljenje je da obuku za javne tužioce, njihove zamenike i sudije treba da osmišljava i sprovodi Pravosudna akaedmija, a da obuku za policijske službenike treba i da osmisli i da spovede Policijska, a ne Pravosudna akademija, dok tehničku treba da sprovodi Kriminalističko-policijska akademija. Valjda sami profesori na Kriminalističkoj akademiji bolje znaju kako policija funkcioniše.

PROSPERIRAJ: Da li normativini okvir Republike Srbije prepoznaje žene kao nasilnike?

Praksa pokazuje da su učinioci krivičnog dela nasilja u porodici u 90-95 % slučajeva muškarci, i verovatno na osnovu toga, zakonodavac nije prepoznao ženu kao vinovnika nasilja. I samim tim onemogućio joj je da se služi institutom oportuniteta, ako bi prošla program koji sprovodi Centar za socijalni rad. Načelo oportuniteta, predviđeno članom 283 Zakonika o krivičnom postupku, omogućava javnom tužiocu da odbaci krivičnu prijavu protiv izvršioca krivičnog dela za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu; da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe, itd. U Centru za socijalni rad u Nišu primenjuje se jedan takav program radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja. I tu ne bi bilo ništa sporno da taj tretman može da se primenjuje prema svim izvršiocima nasilja u porodici, a ne samo prema muškarcima. Drugim rečima, za muškarce će se obustaviti krivični postupak, jer primenom načela oportuniteta mnogi od njih izbegnu zatvorske kazne. Na žene ne može da se primeni načelo oportuniteta kako je propisano, te će one neminovno morati da idu u krivični postupak, i najverovatnije da budu osuđene na kaznu zatvora. Ideja koju sprovodi Centar za socijalni rad je u suštini dobra, jer omogućava da se otkloni uzrok nasilničkog ponašanja kod izvršioca ovog krivičnog dela, a loša strana ovog programa je to što se bavi samo muškarcima kao izvršiocima nasilja, a ženama isključivo kao žrtvama nasilničkog ponašanja.”

 

PROSPERIRAJ: Da li su zbog ovih i drugih manjkavosti moguće zloupotrebe Zakona?

U praksi će se dešavati brojne zlopupotrebe ovog zakona, jer danas je dovoljno da neko prijavi nekog za nasilje, i da samim tim bude odstranjen iz svoje kuće. Jedan takav slučaj se već dogodio kada je jedna starija gospođa, iz okoline Bora, želeći da ide na more sa svojim prijateljima, lažno prijavila svog slabo pokretnog supruga za nasilje u porodici, jer je njen suprug izrazio bojazan da zbog malih penzija koje primaju neće biti u mogućnosti da plate sve račune i isplivaju nekako do naredne penzije, i stoga joj je rekao da je on  protiv njenog odlaska na more u takvoj situaciji. Gospođa je potom, navodno iznervirana tim odgovorom, pozvala policiju, i prijavila supruga za nasilje. I pošto su policajci došli na lice mesta odmah je bilo obavešteno Tužilaštvo koje je revnosno “nasilniku”odredilo udaljenje iz stana i zabranu prilaska supruzi do okončanja postupka. Nakon toga, supruga je na miru otišla sa prijateljima na more. A kada se vratila sačekalo je neprijatno iznenađenje, jer je “nasilnik”podneo zahtev za razvod braka, u kome se ovaj par nalazi gotovo četrdeset godina. Dakle, ima i biće zloupotreba u praksi, jer je zakon u osnovi pogrešno postavljen.

PROSPERIRAJ: S obzirom na to da uglavnom žene trpe nasilje, da li je Zakonom prediveđena blaža kazna za one koje su zbog odbrane od nasilnika počinile krivično delo?

Vidite, da bi postojala nužna odbrana mora postojati istovremeni protivpravni napad. Kod nas se ubistvo nasilnika na spavanju od strane supruge, koja  je duži niz godina trpela njegovo nasilničko ponašanje tretira kao teško ubistvo – ubistvo na podmukao način. Naš pravosudni sistem zanemaruje šta je dovelo tu ženu do toga da ubije, već samo vidi krajnju posledicu. To jeste veliki problem. Zbog toga se i brojne nevladine organizacije i bore za ženska prava smatrajući da je ovo neadekvatna praksa. I ja se u tome slažem sa njima. I ovo pitanje treba da se drugačije uredi. Jedan od načina za drugačije sankcionisanje takve situacije jeste da se uvede još jedan oblik privilegovanog ubistva. Drugim rečima, to znači da okolnosti pod kojima se dogodilo ubistvo moraju da se uzimaju kao olakšavajuća okolnost, ako je ubistvu prethodila neka predistorija nasilja u porodici, ili da se uzmu neka saznanja iz sudske psihijatrije, gde se između ostalog kaže da to može biti produženi afekat., što nas dovodi do zaključka do je moguće inkriminisati novi oblik privilegovanog ubistva – ubistvo kao posledica prolongiranog zlostavljanja. Kako je nasilje u porodici povezano sa kriminalitetom proganjanja treba sagledati kako je zakonodavac regulisao ovo krivično delo. Naime, uvođenjem krivičnog dela proganjanja u Krivični zakonik Republike Srbije stvorena je osnova da se razmisli o mogućnosti uvođenja još jednog privilegovanog ubistva – ubistvo progonitelja od strane progonjenog lica. Sada imamo elemente za uvođenje takvog krivičnog dela zato što je uređeno krivično delo proganjanja. I na taj način se može pružiti dodatna zaštita, i žrtvama nasilja u porodici, i žrtvama proganjanja istovremeno, jer su ova dva fenomena itekako povezana.

PROSPERIRAJ: Zakon se sprovodi već 6 meseci sa ovim i drugim manjkavostima, šta mislite o njegovoj efikasnosti u pružanju pravne zaštite?

Vreme će pokazati kakve ćemo rezultate imati kroz godinu dana. A treba da se prati primena zakona, i da se adekvatno reaguje čim se uvidi potreba da bi nešto u postojećem zakonskom okviru trebalo menjati.