Šta ima loše u flertovanju?-Gledište Biblije

„Zašto mislimo da je flertovanje manipulativno, obmanjivo ili loše? To uopšte nije tako! To je samo igra! Igra u kojoj svako dobija, jer činiš drugu osobu srećnom“ (Suzan Rabin, direktorka škole flertovanja, Njujork).

MNOGI ljudi smatraju da je flertovanje normalno, nedužno, pa čak i neophodno u stvaranju i održavanju međuljudskih odnosa. U zemljama Zapada odnedavno izvire bujica knjiga, novinskih članaka i specijalnih tečajeva koji uče gestikulaciji, poziranju, pogledima, upadljivosti, stvarima koje su sastavni deo „umetnosti flertovanja“.

Šta je flertovanje? Postoje različite definicije i tumačenja. Jedan rečnik ga definiše kao „zaljubljivo bezazleno ili seksualno primamljivo“ ponašanje. Jedan drugi rečnik definiše flertovanje kao ponašanje koje je „zaljubljivo bez ozbiljnih namera“. Prema tome, izgleda da je naširoko prihvaćeno mišljenje da osoba koja flertuje signalizira romantične interese bez namere da stupi u brak. Treba li flertovanje smatrati bezopasnim? Kakvo je gledište Biblije o flertovanju?

Iako flertovanje nije posebno spomenuto u Pismu, možemo odrediti Božje gledište. Kako? Ispitivanjem biblijskih načela koja su povezana s time. Na taj način razvijamo naše ’razumevanje u razlikovanju dobra i zla‘ (Jevrejima 5:14). Najpre, osmotrimo da li je flertovanje prikladno ponašanje za ljude koji su u braku.

Ako je osoba u braku

Sasvim je prirodno da se u privatnosti bračni drugovi ponašaju zaljubljeno. (Uporedi s Postanjem 26:8.) Ali usmeravati pažnju te vrste osobama van bračne veze, suprotstavlja se Božjim načelima. Bog je nameravao da bračni drugovi uživaju u bliskosti i u odnosu punom poverenja (Postanje 2:24; Efescima 5:21-33). On smatra brak svetom, trajnom vezom. Malahija 2:16 izjavljuje Božje reči: „Ja mrzim otpuštanje.“

Da li je flertovanje osobe koja je u braku u saglasnosti s Božjim gledištem o braku? U najmanju ruku, osoba koja je u braku i flertuje pokazuje nepoštovanje prema svetosti braka kao Božjeg uređenja. Osim toga, u Efescima 5:33 zapoveđeno je hrišćanskom suprugu da „ljubi onako svoju ženu kao i samoga sebe“ a ženi da „poštuje svog muža“. Da li flertovanje koje raspiruje ljubomoru iskazuje ljubav ili poštovanje prema bračnome drugu?

U još većoj je meri otrežnjavajuća činjenica da flertovanje može dovesti do preljube, greha koji Bog direktno osuđuje i opisuje izdajničkim (Izlazak 20:14; Levitska 20:10; Malahija 2:14, 15; Marko 10:17-19). Zaista, Bog smatra preljubu tako teškim prestupom da on dozvoljava žrtvama bračnog neverstva da se razvedu (Matej 5:32). Prema tome, možemo li zamisliti da bi Bog odobravao toliko opasnu zabavu kao što je flertovanje? Bog ništa manje ne zabranjuje flertovanje nego što bi brižni roditelj zabranjivao svome malom detetu da se igra sa oštrim kuhinjskim nožem.

Što se tiče preljube, Biblija upozorava: „Hoće li ko vatru u nedra metnuti, a da mu se haljine ne upale? Hoće li ko po živom uglju ići, a da noge ne opeče? Tako biva onom koji ide za ženom bližnjega svoga; koji je se god dotakne neće biti bez kazne“ (Poslovice 6:27-29). Međutim, čak i ako uopšte ne dođe do preljube, osoba u braku koja flertuje izlaže se daljnjoj opasnosti — opasnosti od takozvane „emocionalne veze“.

Emocionalne veze

Neke osobe su negovale prijateljstva van svog braka gde su se razvila romantična osećanja, iako nije došlo do polnih odnosa. Pa ipak, Isus je upozorio: „Svaki koji na koju ženu pogleda sa žudnjom, već je učinio preljubu s njom u srcu svome“ (Matej 5:28). Zašto je Isus imao zamerku na strast koja i dalje prebiva u srcu?

Jedan od činilaca je taj što „iz srca izlaze… preljube“ (Matej 15:19). Svakako, takav odnos je štetan čak i ako nije uznapredovao do tačke neposredno pred preljubom. Kako to? Jedna knjiga koja o tome govori, objašnjava: „Bilo koja aktivnost ili prijateljstvo koje krade mnogo vremena i energije od zajedničkog života s tvojim supružnikom, oblik je neverstva.“ Da, emocionalna veza otima vreme, pažnju i naklonost od bračnog druga. Što se tiče Isusove zapovesti da postupamo s drugima kao što bismo želeli da se s nama postupa, osoba koja je u braku a flertuje bilo bi dobro da se zapita: „Kako bih se ja osećao da se moj bračni drug ovako ophodi s nekim?“ (Poslovice 5:15-23; Matej 7:12).

Ako je neko već uspostavio jednu ovakvu neumesnu emocionalnu vezu, šta treba da uradi? Osoba u braku koja ima ovakvu neispravnu emocionalnu privrženost, slična je vozaču koji zaspi za volanom. Ona treba da bude svesna svoje situacije i da preduzme neodložnu, odlučnu akciju pre nego što doživi krah svog braka i odnosa sa Bogom. Isus je opisao potrebu za drastičnom akcijom kada je rekao da treba nešto toliko dragoceno kao što je oko iskopati, ili kao što je ruka odseći, ako bi to uništavalo dobar odnos osobe s Bogom (Matej 5:29, 30).

Stoga, bilo bi mudro da ograničiš gde i koliko često posmatraš tu drugu osobu. Naravno, izbegavaj da budeš nasamo s tom osobom, a ako vas posao združuje postavi granice u pogledu prirode razgovora. Može čak biti neophodno da se prekine svaki kontakt s tom osobom. Prema tome, što se tiče očiju, misli, osećanja i ponašanja, mora se primeniti stroga samokontrola (Postanje 39:7-12; Psalam 19:14; Poslovice 4:23; 1. Solunjanima 4:4-6). Jov, oženjen čovek, postavio je odličan primer kada je rekao: „Zavet učinih s očima svojim da neću na devicu pogledati“ (Jov 31:1).

Nema sumnje da je za nekoga ko je u braku upuštanje u flert opasno i nebiblijski. Međutim, kakvo je gledište Biblije o flertovanju između ljudi koji nisu u braku? Da li flertovanje treba smatrati normalnim, nedužnim ili neophodnim da bi se uspostavio kontakt sa suprotnim polom? Da li bi mogla nastati bilo kakva stvarna šteta?

Šta je sa samcima?

Nema ničeg lošeg u tome ako dvoje ljudi koji nisu u braku pokazuju romantično interesovanje jedno prema drugome, s tim da planiraju brak i izbegavaju nečisto ponašanje (Galatima 5:19-21). Takvo zanimanje može nastati u ranim fazama udvaranja kada je još uvek mala verovatnoća za brak. Kada su poticaji ispravni tada ne znači da je romantično zanimanje neprikladno. U tom slučaju takvo ponašanje nije flert.

Šta ako osobe koje nisu u braku šalju jedno drugom romantične signale samo zabave radi? To može izgledati bezazleno pošto nisu u braku. Ipak, osmotri mogućnost za nastanak emocionalne povrede. Ako se priroda flerta shvati ozbiljnije nego što ona u stvari jeste, to može biti mučno i bolno. Koliko su samo tačne reči iz Poslovica 13:12, gde stoji: „Odložena nada srce mori, ispunjena želja drvo je života!“ Čak i ako dvoje ljudi tvrde da se ni jedno od njih ne zanima ozbiljno za onog drugog — može li iko od njih biti siguran u ono što ta druga osoba u stvarnosti misli ili oseća? Biblija odgovara: „Srce je iznad svega prevrtljivo i opako; ko ga može poznati?“ (Jeremija 17:9; uporedi s Filipljanima 2:4).

Razmotri takođe i opasnost od bluda s njegovim mogućim posledicama kao što je oboljenje ili trudnoća. Pismo zabranjuje blud, a oni koji to namerno rade gube Božiju naklonost. Apostol Pavle je mudro upozoravao hrišćane da se odupiru iskušenju; trebalo je da ’more ude svoje koji su blud‘ i da izbegavaju „strasti“ koje vode do bluda (Kološanima 3:5; 1. Solunjanima 4:3-5). U Efescima 5:3 on nas upozorava da se ’ne spominje‘ blud na način koji bi stvorio pogrešnu želju. Flertovanje nije u skladu sa ovim savetom. Bog zabranjuje nezdrave razgovore o seksu.

Biblijska načela otkrivaju da flertovanje može biti okrutno prema našim bližnjima i da izražava nepoštovanje prema Bogu, Tvorcu braka. Sasvim je sigurno da je biblijsko gledište o flertu razumno i puno ljubavi, pošto štiti ljude od povreda. Stoga, oni koji vole Boga uzdržavaće se od flertovanja i ophodiće se prema suprotnom polu s čestitošću i poštovanjem (1. Timoteju 2:9, 10; 5:1, 2).

Izvor teksta: https://wol.jw.org