Kao što se verbalni jezik razlikuje od kulture do kulture, tako se neverbalni jezik može, takođe, razlikovati. Dok jedan gest može biti uobičajen u konkretnoj kulturi i imati jasno značenje, u drugoj kulturi može biti bez značenja ili čak imati potpuno suprotno značenje.
Gest skupljene ruke koja podseća na kesu za novac
Uzmimo na primer gest skupljene ruke koja podseća na kesu za novac. Po svom poreklu to je ručna radnja koja se koristi za isticanje neke tvrdnje iskazane tokom razgovora. Palac i vrhovi prstiju se spajaju u kupu okrenutu naviše. Ruka u tom položaju udara po taktu, dok se ključne reči izgovaraju, i ovaj gest se u tom obliku može videti u skoro svakoj zemlji na svetu. Ali, u nekim područjima razvijene su specifične varijante ovog osnovnog gesta, svaka sa svojim posebnim lokalnim značenjem.
U Grčkoj i Turskoj ta radnja je primila značenje „dobro“;
u Španiji znači „mnogo“ nečega;
na Malti pokazuje teški sarkazam;
u Tunisu se odnosi na upozorenje „polako, polako“;
u Francuskoj i Belgiji kazuje „nažalost“;
u Italiji, gde je veoma uobičajena, obično znači razdraženo pitanje „u čemu je problem, koji ti je đavo?“
U svakom od ovih slučajeva ta radnja se vrši u posebnom lokalnom varijacijskom obliku osnovne radnje. Na Malti, na primer, ruka se samo jedanput provlači kroz vazduh naniže; u Tunisu se veoma sporo spušta nekoliko puta; u Francuskoj se pri tom gestu prsti sasvim ovlaš otvaraju i zatvaraju, a u Italiji ruka se brzo trza gore-dole.
Gest kojim se kažiprstom lupka po jednoj strani nosa
U Engleskoj mnogi ljudi ovaj gest tumače kao znak za tajnost ili za nešto strogo poverljivo. Poruka glasi :“Ovo da držiš u tajnosti, nikome ne pričaj o tome.“ Ali, ako se krećete po Evropi i stignete u centralnu Italiju videćete da se ovo prevashodno značenje menja i da postaje jedno korisno upozorenjen:“Budi oprezan, jer opasnost preti. Oni su prepredeni.“ Ove dve poruke su srodne, jer se i jedna i druga tiču lukavosti. U Engleskoj smo lukavi mi, kad ne otkrivamo našu tajnu. Ali, u centralnoj Italiji lukavi su oni, i potrebno je da nas neko upozori na njih. Gest lupkanja po nosu označava lukavstvo u oba slučaja, ali izvor lukavstva se pomera.
Gest lupkanja po podbratku
Gest lupkanja po podbratku pri kojem se spoljnom stranom prstiju lupka ispod brade-predstavlja uvredljivu radnju u Francuskoj i u severnoj Italiji. To samo znači : „Gubi se, dosađuješ mi.“ U južnoj Italiji on takođe ima negativno značenje, ali poruka koju on nosi nije više uvredljiva. Njime se jednostavno kaže : „Nema ništa“ ili „ne, ne mogu“ ili „ništa mi ne treba.“ Do ovog susretanja dolazi između Rima i Napulja. U Tunisu je gest lupkanja po podbratku, takođe, potpuno uvredljiv, zahvaljujući francuskom kolonijalnom uticaju.
Palac gore
Znak starih Rimljana za „ubij ga“ bio je palac okrenut nadole, dok je znak za poštedi ga bio stisnuti palac, a ne. kako se obično misli, podignuti palac. Jer gledaoci su sedeli visoko iznad arene i zato(ako su palčevi pokazivali na gladijatora) palčevi bi automatski bili upereni naniže. Prema tome, gestikulisanje za život i smrt bio je skriveni palac za žiivot, ili suprotno tome, pokazivanje palca za smrt. Mi smo toliko navikli na savremenu verziju uzdignutog i oborenog palca, da nam ovo tumačenje klasičnih znakova izgleda veoma neverovatno, ali ostaje činjenica da originalna fraza za uzdignuti palac-pollice compresso-doslovno znači stisnuti palčevi, što je tumačenje koje bismo mi danas teško dali gestu odobravanja.
Znaci veze(koji ukazuju na lične odnose) na Tahitiju
Na Tahitiju je običaj da se nosi cveće u kosi, da bi se pokazalo da li je neko zauzet ili slobodan. Cvet na desnom uvetu šalje signal da je devojka slobodna, dok cvet na levom uvetu (ovo uvo je bliže srcu) pokazuje da je osoba nekome privržena, odnosno zauzeta.
