Režija:Tom Šadijak
Uloge:Robin Viliams,Danijel London,Monika Poter
Svim ljubiteljima dobrog filma, kao i Robina Vilijamsa, ovo je jedan od onih filmova koji se nikako ne smeju propustiti. Oskarovac Robin Vilijams tumači lik Hantera „Zakrpe“ Adamsa koji, nakon što je bio u mentalnoj instituciji odlučuje da završi medicinski fakultet i postane lekar. Odlučan da pomogne pacijentima jedinstvenom mešavinom lične pažnje i humora, Adams okreće medicinski svet naglavačke svojim neuobičajenim, ali ipak efikasnim tretmanima. Dirljiv i emotivan, Vilijams nam pruža inspirišuću rolu lekara koji se stara, zajedno sa moćnom glumačkom ekipom između kojih se ističu Oskarovac Filip Sejmur Hofman, dobitnik Zlatnog globusa, Harvi Presnel i nosilac nominacije za Zlatni globus, Majkl Džeter.
Film nas uči kako se treba boriti za stvari u koje verujemo ma koliko to izgleda teško. I da lekari ne moraju biti ljudi večito smrknutog lica i ozbiljnog pogleda. Zapravo, glavni problem se javlja u tome sto se “Peč (Zakrpa)“ duboko ne slaže sa načinom pristupa pacijentima i shvatanjem medicine,što ga dovodi u sukob sa nadređenima. Jedna od najdirljivijih scena jeste ona u kojoj pokušava da zabavi teško obolelu decu i tako im bar malo ulepša sumorne bolničke dane,dok ostalim pacijentima dane ulepšava stihovima jer kao što sam kaže „oporavak duha je jednako bitan kao i oporavak tela.“Naravno ne smemo zaboraviti ni u kojim je godinama „Peč”Adams rešio da upiše i završi fakultet (što mu na kraju i polazi za rukom), što znači, ako se u nešto veruje sve je moguće,samo u to treba verovati. A da bi film imao i dozu romantike tu je odnos između „Peča“ i njegove koleginice Karin.
O dodatnom kvalitetu filma svedoči to da je snimljen prema istinitom događaju. Hanter “Peč” Adams (Hunter “Patch” Adams, 1945), čuveni je američki lekar, aktivista, klovn. Čuven je po svom specifičnom pristupu lečenju ljudi i zalaganjem za besplatno lečenje za sve (što je za zdravstveni sistem u SAD zapravo revolucionarna ideja). Nakon ranog gubitka oca Adams je imao teško detinjstvo i nekoliko puta je bio na ivici samoubistva do svog punoletstva. Tada rešava da uzme svoj život u svoje ruke… Upisuje medicinu i postaje lekar 1971. godine.
Zajedno sa nekoliko kolega i prijatelja osniva Gesundheit Institut koji je radio kao besplatna bolnica 12 narednih godina. Adamsov pristup lečenju pacijenata zasniva se na potpunom posvećivanju pacijentima, uz neprekidni pokušaj da ih nasmeje, u uverenju da lečenje najvećim delom dolazi od okruženja, a bolničko okruženje nije stimulativno za duh i raspoloženje čoveka ni u bolnicama sa visokim standardima lečenja.
Kada je u pitanju film iz 1998., glavna zamerka stvarnog Peča je to što je u njemu istaknut samo jedan deo reforme zdravstva koju želi da sprovede Gesundheit organizacija. On smatra da je fokus stavljen na prerušavanje u klovna i zasmejavanje pacijenata kako bi se film dopao što većem broju gledalaca. Peč je iskazao strah da će zbog filma okruženje početi da ga smatra neozbiljnim i da ga vidi samo kao „smešnog lekara“ i ništa više od toga. S druge strane, on smatra da je humor bitan aspekt procesa oporavka; čak ima običaj da kaže da je „protivotrov za sve bolesti“.
Smeh kao lek i terapija
Još su naši stari govorili da je smeh lek protiv mnogih bolesti. Novija svetska istraživanja pokazuju da smeh veoma pozitivno utiče na zdravlje. U mnogim zemljama se terapija smehom koristi kao dopuna lečenju mnogih bolesti.
Šta je komikoterapija?
Komikoterapija je lečenje koje proučava na koji način smeh i pozitivne emocije utiču na zdravlje. Pokazalo se da smeh pozitivno utiče na zbližavanje ljudi, ali i protiv stresa i mnogih drugih bolesti.
Gde je počelo?
Začetnikom lečenja smehom smatra se upravo američki lekar-klovn Hanter Pač Adams, koji je u lečenju koristio zasmejavanje pacijenata. Njegov stav je bio da doktor treba da brine o ljudima, a ne samo o bolestima. Kasnije su u Americi osnovana i udruženja doktora-klovnova da bi se komikoterapija uvrstila u priznate metode lečenja. Ovakva terapija smehom sve se više koristi pri lečenju dece, ali i odraslih.
Na Merilendskom univerzitetu utvrđeno je da petnaestak minuta smeha veoma pozitivno utiče na krvne sudove i nivo holesterola.
Šta se dešava kada se smejemo?
Dokazano je da se prilikom smeha aktiviraju mišići lica, grla i grudnog koša. Kada je smeh gromoglasan, onda se uključuju skoro svi mišići našeg tela. Naučnici su izračunali da ako se u toku dana smejemo stotinak puta, postižemo isti efekat kao da smo se aktivno bavili nekim sportom desetak do petnaest minuta. Prilikom smejanja se:
1.snižava krvi pritisak,
2.povećava protok krvi kroz organizam,
3.povećava se snabdevanje krvi kiseonikom,
4. smanjuje se nivo hormona stresa u organizmu,
5. a smanjuje se i osećaj bola, čime se znatno poboljšava raspoloženje pacijenata.
Kada se smeh ne preporučuje?
Smeh u manjim količinama delotvoran je u borbi protiv svih bolesti, ali se gromoglasni smeh (smeh jačeg intenziteta) ne preporučuje bolesnicima koji su u veoma teškom stanju i onima koji su nedavno imali neku komplikovaniju operaciju na unutrašnjim organima.
U razvijenijim zemljama terapija smehom koristi se u dečjim bolnicama, čekaonicama, sanatorijumima, rehabilitacionim centrima, staračkim domovima i drugim zdravstvenim ustanovama.
Protiv kojih bolesti smeh deluje?
Naučnici su na osnovu mnogobrojnih rezultata došli do zaključka da smeh pomaže prilikom lečenja sledećih bolesti i stanja:
• stres i povećana napetost
• depresija i usamljenot
• bolesti srca i krvnih sudova
• smanjen imunitet
• povišen krvni pritisak
• bakterijske i virusne infekcije
• neke vrste karcinoma
• dijabetes
• neke genetske bolesti
Pokazalo se da smeh najpozitivnije utiče na bolesnu decu jer ih pored svega pomenutog oslobađa straha i nepoverenja, što je u lečenju dece veoma važno.
Smeh u zdravstvenim ustanovama, pored toga što pozitivno deluje na bolesnike, pozitivno deluje i na zdravstveno osoblje i rodbinu bolesnika, što je veoma značajno, naročito kod teških oboljenja.