Dočekali smo i mart. I sada hrlimo u susret proleću. Nije baš ni bila neka jaka zima, jedva da je dva puta grad pobeleo. Sada, čekamo da nam isti počne zeleneti. Mada, trenutno, potpuno je posiveo okupan kišom.
Ili, možda je grad dva puta pobelio, pa čekamo da počne zeleniti iako je trenutno posivio?
Česta nedoumica u svakodnevnom govoru – treba li sa i ili e? I menja li ovo jedno slovo žnačenje ili ne?
Svakako da menja. A da li treba sa e ili i, zavisi od toga šta želite da kažete.
Pravilo bi bilo sledeće:
Kada upotrbljavamo glagole izvedene od prideva sa značenjem boje i njima iskazujemo da neko ili nešto postaje određene boje, takvi glagoli imaće sufiks – eti; beleti – postajati beo, žuteti – postajati žut, zeleneti – postajati zelen, modreti – postajati modar, siveti – postajati siv, kao i sedeti – postajati sed, temneti – postajati taman itd. Takođe, i kada ovi glagoli imaju neki od prefiksa, recimo: za- , iz- , o- , po- , pro- i sl. srećemo iste nastavke.
Mislite o tome kako će se uskoro zarumeneti zora i pozeleneti parkovi, a ono lišće koje je odavno požutelo naći samo u tragovima ispod nekog kamena.
Za glagolima sa značenjem – postajati određene boje, tj. ofarbati, obojiti u određenu boju, ne posežemo tako često. U ovom slučaju češće govorimo – obojiti u crveno, žuto, plavo… No, kada se ovakvi glaloli upozrebljavaju, sa prefiksom ili bez njega, oni imaju sufiks – iti; beliti – činiti belim, žutiti – činiti žutim, crveniti – činiti crvenim, tamniti – činiti tamnim itd.
Ako imate sreće, šef vas neće nacrniti jer kasnite na posao, iako ste uzelenili cipele žureći kroz mokru travu, a, možda, neko od kolega primetiti da ste potamnili kosu i narumenili obraze te vam ulepša dan.
I tako, u susret proleću, zarumeneće se zore i šareneće se dan, a devojke će narumeniti obraze i ušareniti grad letnjim haljinama.
