U jednoj beogradskoj apoteci, u samom centru našega glavnog grada, stajao je svojevremeno natpis ispisan krupnim latiničkim slovima : KREMA ZA NEŽNE KOZE. Svet se čudom čudio, smejao se, zastajkivao i podgurkivao. Kakve su to “nežne koze”? Ko je još video da se za koze, makar bile i “nežne”, spravljaju medicinski i kozmetički preparati? Zvuči zaista čudno i neverovatno, ali slučaj nije izmišljen. Bilo je stvarno tako. A objašnjenje toga “čuda” sasvim je prosto, jednostavno. Natpis u apoteci bio je sastavljen od posebno izrezanih i na podlogu prilepljenih velikih latiničkih slova. Desilo se da je kvačica na slovu Ž bila slabo prilepljena, pa je otpala. Tako je umesto KREMA ZA NEŽNE KOŽE ispalo KREMA ZA NEŽNE KOZE. Eto kako zamena samo jednog glasa(ili slova) u reči može potpuno da izmeni njen smisao. To, uostalom, i jeste prava svrha glasova u jeziku : pomoću njih se, kao najmanjih jedinica govora, razlikuju značenja. U toj službi jezikoslovci ih nazivaju f o n e m a m a.

U jednom našem dnevnom listu objavljen je članak pod ovim naslovom : Zbog jednog slova, nema penzije. Tu se neki novopečeni Beograđanin žali kako mu poštar nije hteo isplatiti penziju, zato što je umesto Mašanović (sa š), kako se on stvarno preziva, na čeku stajalo Matanović(sa t). Imao je, kaže silnih muka dok je tu grešku ispravio. A sve zbog jedne pogrešno napisane foneme. Vredi stoga o tome nešto više saznati.

SUDSKE KRAVE

Naši sudovi donose kojekakve presude, ponekad i jako čudne. Ali ova o kojoj je ovde reč zaista je prevršila svaku meru. Njome je, verovali ili ne, jedna žena proglašena za kravu!? Desilo se to 1985. godine, a slučaj je zabeležila i štampa. Pa evo da citiramo :

“Jelenu Babić, konobaricu u bifeu Turist u Sarajevu ogorčila je presuda Suda za prekršaje Opštine Stari grad. Sudija Jasna Pajović sudskim rješenjem proglasila je za kravu!? ” Tako stoji u jednom novinskom članku. Da je iznesena informacija istinita, potvrđuje se faksimilom rešenja, objavljenim uz članak. Tu se lepo vidi da je pomenuti sud, na osnovu čl.63, stav 1, i čl. 243 Zakona o prekršajima(Službeni list SRBiH ̶ broj 29/77) doneo sledeće:

Rješenje

Okrivljena: Babić Jelena, kći Pere, rođ.1944.god. u Fojnici, nastanjena u Sarajevu, u ul. Humska br. 65, konobarica u RO “Balkan” OOUR “Beograd”,

krava je

Što je dana 28.03.1985. god. oko 21.50 časova, u ugostiteljskom objektu “Turist”, koji se nalazi u Ulici maršala Tita 80 u Sarajevu, u svojstvu konobarice, zatečena od strane radnike milicije da je navukla zavjese, a u objektu su se nalazili gosti koji su konzumirali piće.

Novinar koji je zabeležio ovaj slučaj dalje komentariše:

“Svemu je krivo jedno slovo. Umjesto I, otkucano je A, pa je ispalo KRAVA JE, a trebalo je ̶ KRIVA JE! Sada gosti u Turist šaleći se ulaze ne sa Dobar dan, nego sa :

̶ Muuu!

Konobarica je, inače, osuđena da plati 80 hiljada(starih) dinara, zbog toga što je bife zatvorila deset minuta prije kraja radnog vremena.(D. Ć.)”

Sa sudske prakse vratićemo se ponovo gramatici. Primer koji smo naveli još jednom potvrđuje značaj fonema. Te jezičke jedinice diferenciraju značenja i ne mogu se tek tako zamenjivati. Zamislite kako bi to izgledalo kad bi u nekom parku stajao natpis : NE GAZI KRAVU!(umesto TRAVU), ili kada bi neko napisao da je TRAVA DOMAĆA ŽIVOTINjA KOJA DAJE MLEKO (umesto : KRAVA JE DOMAĆA ŽIVOTINjA KOJA DAJE MLEKO). Bilo bi smešno, zar ne?! S fonemama se mogu praviti šale, ali u ozbiljnom govoru i pisanju(u sudskoj praksi, administraciji, novinarstvu i literaturi) s fonemama treba biti pažljiv. Tu mora biti sve na svome mestu.

Iz knjige “Zanimljiva gramatika”, Milan Šipka