Godina :1989 godina
Uloge:Robin Vilijams, Itan Hok, Dzoš Čarls
Režija:Piter Vir
Film je vredan pažnje zbog toga što se pre svega bavi pitanjem autoriteta. Trebamo li slepo slušati svoje autoritete ili slediti spostvene snove i nadanja? Da li neko ko je u poletu mladalačkih snova i ambicija o uspešnoj glumačkoj karijeri treba svoje snove da prekine samo zbog toga što se tome protivi strogi i patrijahalni roditelj? Koja je cena uništenih snova? Film nam skreće pažnju i na ozbiljan problem(ne samo savremenog,nego svih društava) samoubistva, naročito kada je u pitanju izuzetno mlada osoba. Ljubiteljima književnosti ovaj film će se veoma svideti, jer propagira čitanje i poeziju. Još jedan bitan element ovog filma je borba protiv nametanja ideja. U jednoj od najboljih scena u filmu profesor književnosti Džon Kiting (kojeg je maestralno odigrao Robin Vilijams) naređuje svojim učenicima da iscepaju uvod u svojim knjigama („svi želimo biti prihvaćeni, ali uzdajte se u vlastita uverenja”). Na dirljiv način je, takođe, prikazano jedinstvo učenika u borbi za svog omiljenog profesora, kada oni demonstrativno ustaju, i penju se na stolice, pružajući otpor školi i pokazujući profesoru Džonu koliko im je drag.
Dok sa druge strane imamo manipulaciju škole učenicima kako bi se profesor proglasio odgovornim za smrt učenika. Romantičnu notu daje borba za ljubav i udvaranje kroz stihove jednog od junaka. Najznačajnija poruka filma provlači se kao moto Carpe Diem (na latinskom iskoristi dan) kroz celi film.
O dodatnom kvalitetu filma svedoči i to da je dobio Oskara za najbolji scenario, kao i nagradu BAFTA za najbolji film
