Bendžamin Frenklin(1706-1790) poznat je kao istaknuti pisac i filozof, političar, diplomata, naučnik i pronalazač. Kao političar on je možda najviše doprineo stvaranju ideje američke nacije. Kao diplomata za vreme Američke revolucije učestvovao je u sklapanju saveza sa Francuskom, koji je umnogome omogućio nezavisnost SAD. Frenklin je i značajan naučnik, a njegovom značaju doprinele su teorije i otkrića u vezi sa elektricitetom. On je i veliki pronalazač, a tek neki od njegovih patenata su bifokalne naočari, merač daljine i gromobran. Osim toga, Frenklin je otkrio i jedan poseban metod ubeđivanja koji nam može koristiti da zadobijemo poštovanje protivnika, dovodeći ga pritom i u pomalo nezgodnu situaciju.

U vreme kada je bio poslanik u Skupštini Pensilvanije, Frenklinu je veoma smetala snažna politička opozicija, kao i neprijateljstvo jednog skupštinskog odbornika. Sam Frenklin opisao je kako je uspeo da stekne poštovanje tog odbornika, s kojim je kasnije postao i veliki prijatelj:

“Bez obzira na sve ja nisam mislio da steknem njegovu naklonost ukazujući mu lažno poštovanje, nego sam primenio drugi metod. Pošto sam čuo da on u svojoj biblioteci poseduje jednu veoma retku i zanimljivu knjigu, napisao sam mu pismo u kome sam izrazio želju da tu knjigu proučim. Upitao sam ga da li mi je može pozajmiti na nekoliko dana. Poslao mi je knjigu odmah, a ja sam je vratio za otprilike nedelju dana uz drugo pismo, u kome sam mu toplo zahvalio. Kada smo se sledeći put sreli u Skupštini, obratio mi se(što nikada pre nije činio), i to vrlo ljubazno. Posle tog susreta uvek je ispoljavao spremnost da mi pomogne u čemu god da mi je pomoć potrebna, tako da smo postali veliki prijatelji, i naše prijateljstvo trajalo je sve do njegove smrti. Ovaj slučaj samo potvrda jedne stare izreke:”Onaj koji vam je jednom ljubazno izašao u susret biće spremniji da to uradi i drugi put nego onaj koga ste nečim zadužili.”

Iz raznih studija znamo da su ljudi veoma motivisani da promene stavove u skladu sa svojim ponašanjem. Kada je Frenklinov protivnik zatekao sebe kako čini uslugu nekome do koga mu nije stalo, verovatno je rekao sebi:”Zašto trošim vreme na ovog čoveka, koji mi se čak i ne dopada? Možda Frenklin najzad i nije tako loš. Kad bolje razmislim, ima on i neke dobre osobine….”

Frenklinova strategija primenjiva je u upravljanju preduzećem u neograničenom broju slučajeva. Kako bismo je sproveli u delo, često nam je potrebna “pomoć” saradnika, komšije ili kolege, ili kolege koji nas, iz nekog razloga, baš i ne voli previše. Možemo oklevati da zatražimo uslugu od takvog kolege, jer se plašimo da ćemo mu se dopadati još manje. Stoga je tipičan postupak u ovakvim slučajevima odlaganje zahteva ili molbe, što nas može dovesti u situaciju da zakasnimo sa izvršenjem zadatka koji je pred nas postavljen, Rezultat ovakvog istraživanja pokazuje da je oklevanje u ovom slučaju neopravdano.

Dakle, kada imamo posla sa neprijatnim ljudima, traženje usluge može izgledati kao prilično odvažan postupak. A razmislite i o ovome: ako nemate dobru komunikaciju sa nekim, najgore što može da vam se desi jeste da ostanete na istom. Stoga, pokušajte ovako. Zaista nemate šta da izgubite.