Postoji samo jedan odgovor za bilo koji brak ili bilo koji odnos od životne važnosti. A taj je da se onaj pregradni zid mržnje zameni Hristovim krstom. On znači prestanak svih zahteva da se ono drugo promeni. Znači umirati sebi svakoga dana, neprestano pitati Gospoda: »Šta je to u meni što pridonosi slomu ovoga braka?… Šta je to u meni što treba umreti?«  Džon i Pola Sandford, Preobražaj unutarnjeg čoveka

Kada su Kolin i Džek napokon otvoreno razgovarali o svom odnosu, pokazalo se da oboje žele povratak na prvobitnu strast medenog meseca. Čak je i Džek priznao da je seks bio mnogo bolji u »onim starim danima«

Šta su mogli preduzeti?

Mogli su čitati najnovije seksualne priručnike. Mogli su zakazati kod najpopularnijeg seksualnog terapeuta. Mogli su pohađati najpopularnije seminare o seksu.

Da jesu, promašili bi. Umesto toga mogli su se koristiti metodom koju su milioni ljudi iskušali i VEKOVIMA je drže pravom.

LJUBAV

Isus je ponudio najučinkovitiji bračni seminar na svetu ikad održan. Isus je svoju tajnu formulu sažeo u jednu jedinu reč: agape ili ljubav. Ljubav znači predanost, brižnost, poštovanje, snošljivost i opraštanje. Ljubav čini da se udobno utone u zagrljaj, a u gnezdo stavlja slast i strast. »Ljubav nikada ne prestaje« (1 Korinćanima 13:8).

Ljubav nije samo milo i drago iz romantičnih romana. Ljubav nije ono što su Bitlsi pevali: »Sve što nam treba jeste ljubav. « Ljubav nije ono što kaže holivudska starleta: »Uz njega, na neki način, osećam se tako, na neki način, sjajno.«

Oldos Haksli se jadao: »Od svih otrcanih, prljavih reči koje su u našem rečniku već dobile magareće uši, “ljubav” je sigurno najprljavija, najsmrdljivija, vrlo izlizana, postala je grubo nasilje dobrom ukusu i osećaju za pristojno, opscenost koju je teško izgovoriti.«

Zašto je ljubav postala toliko bezvredna reč? Zato što smo izgubili Božiji opis ljubavi, pa svet iznosi na milione pogrešnih definicija.

Bog opisuje pravu ljubav:

Ljubi svoga bližnjega kao samoga sebe. Isus Hrist, oko godine 30.

Od rođenja smo stručnjaci u samoljublju.  Za sebe tražimo hranu. Za sebe tražimo sigurnost.  Za sebe tražimo smisao. Stvarna ljubav je ista ta želja, ali da se zadovolji neko drugi i ugodi drugom. Romantika kaže: »Šta mogu dobiti?« Ljubav kaže: »Šta mogu dati?«

Ljubav koja kaže »Volim te jer me usrećuješ«, propašće. Ne može opstati jer vas nijedan ljubavnik ne može uvek usrećivati. Prava ljubav kaže: »Volim te čak i kada mi ne pružaš sreću. « Takva ljubav može trajati i rasti.

Franjo Asiški je molio za ovakvu ljubav:

O Božanski Učitelju, pomozi mi da ne tražim da budem utešen, već da ja tešim, ne da me razumeju, već da ja razumem druge, ne da budem ljubljen, već da ja ljubim.

Jedino takva ljubav može preobraziti Kolinin i Džekov brak.

U bilo kojem odnosu, jedino ljubav može obraditi i isceliti rane u međusobnim odnosima.

Ljubav ljubi ne zbog nečega… već uprkos svemu. Prisnost znači da se ja svakoga dana nabodem na tvoje bodlje, ali te svejedno ljubim. Kada sam se (David E. Stern) oženio Dijanom, pastor mi je dao dobar savet: »Svakoga dana vašeg braka«, kazao je, »dogodiće se nešto, pa ako ustraješ na tome, to može dovesti do razvoda braka.«

Uspešan brak ne znači zanemarivanje pogrešaka bračnoga druga. Bračni uspeh znači naučiti ljubiti uprkos svim pogreškama koje vidimo. Romantika ljubi iz nekog razloga.  Romantika kaže: »Ljubim te, jer si lepa. Ljubim te,  jer si pažljiva. Ljubim te, jer se uz tebe osećam dobro.« Prava ljubav kaže: »Ljubim te uprkos tvojim borama, Ljubim te uprkos tvojoj nemarnosti. Ljubim te i kad me razočaraš.«

Bog nas ljubi uprkos našim pogreškama i željama da živimo bez Njega, uprkos našim promašajima da ljubimo. To je velika istina o Božjoj ljubavi. Nismo je zaslužili. Ne možemo je zaraditi. Zapravo, Božja ljubav znači da On previđa i oprašta sve naše pogreške. Možemo ljubiti, jer smo ljubljeni. Možemo ljubiti, jer nam je Bog oprostio sve naše grehe.

Jednom je Isus bludnicu obasuo opraštanjem njenih mnogih greha. Na to je odgovorila dubokim poštovanjem, izlivši dragocene mirise na njegove noge, otirući mu ih svojom kosom i ljubeći ih. Samopravednom verskom vođi zgadilo se takvo iskazivanje osećaja bludnice.

Isus je odgovorio: »Oprošteni su joj gresi, i to mnogi, jer je pokazala mnogo ljubavi. A kome se manje oprašta, taj manje pokazuje ljubavi.« (Luka 7:47)

Nama je mnogo oprošteno. Zbog toga možemo mnogo ljubiti. Zbog toga možemo ljubiti kao što Bog ljubi.

Ljubav je strpljiva, ljubav je blaga… ljubav ne traži svoje… prašta zlo… Sve oprašta, sve veruje, svemu se nada, sve podnosi. Prva poslanica Korinćanima 13:4-6

Ova vrsta ljubavi ljubi uprkos svemu. To je natprirodna ljubav – ljubav koju daje Bog.

Duhovni kiseonik

Muškarci i žene često zanemaruju ljubav. Džek nikada neće doživeti dobar seks sve dok ustraje da Kolin »servisira« njegove potrebe. Sve dok on teži samo da nešto dobije, dobijaće vrlo malo.

Kao čovek usredsređen na seks, od njega je dobio malo, jer se usredsredio na sebe umesto na Kolin. Njemu, seksualno frustriranom, izlivi ljutnje podigli su krvni pritisak i pogoršali srčanu anginu.

Dr Karl Jung dijagnostikovao je izvor Džekove frustracije:

»Ona je uzrok nedostatka ljubavi, jer teži samo zadovoljiti seksualnost.« Džek nije nikada čuo da postoji druga vrsta ljubavi. Nije imao pojma da seks može uključiti nešto više od zadovoljenja vlastitih nagona.

Mnogobrojni se parovi osećaju zarobljenima u braku bez ljubavi. Jedina ljubav koju poznaju je seksualni nagon, što se oslikava u jeftinim romanima i popularnim filmovima. Nikada nisu zadovoljeni, jer seks bez ljubavi guši dušu.

Ljubav je duhovni kiseonik. Bez nje će vam se duša zagušiti. Samo ljubav može udahnuti život umirućoj duši.

Daj mi ili dajem

Bez ljubavi parovi su ojađeni. Imaju vanbračne veze, ali im se jad samo povećava. Svađaju se i nikada ne opraštaju jedno drugom, pa seks tako postaje beživotan, čak i odbojan. Jedna je žena u braku bez ljubavi kazala da seks s mužem oseća kao da je siluje »mehanička gorila.«

Takvi parovi često hrle terapeutu koji ih upućuje na seksualne vežbe. One mogu proizvesti privremeno olakšanje, ali običino leče samo simptome i ne rešavaju izvorni problem – manjak ljubavi.

Psihoanalitičar Erih From naslutio je da je taj nedostatak ljubavi koren svih psiholoških problema:

Izričiti nalog »ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe« najvažnija je poruka za uspešan život. Kršenje te zapovesti osnovni je uzrok nesreće i duševne bolesti. Na šta se god bolesnik žalio, kakve god simptome iznosio, svi su ukorenjeni u nesposobnosti da ljubi (ako pod ljubavlju mislimo na sposobnost za brižnost, odgovornost, poštovanje i razumevanje bližnjega te izuzetnu želju da bližnji napreduje). Analitička je terapija u biti pokušaj da se bolesniku pomogne dobiti ili ponovno steći sposobnost za ljubav. Ako se taj cilj ne postigne, doći će samo do površnih promena.

Posebno muškarci misle da seks sam može podupreti dobar uzajamni odnos. Za muškarce orgazam može biti samo mehanički čin. Za ženu je vrhunac mnogo složeniji. Ona nije robot.

Ženi treba muškarac koji će saslušati o njenim seksualnim potrebama. Treba joj emotivna bliskost. Treba se osećati posebnom. Treba joj da se za nju neko brine, ne samo u spavaćoj sobi već i u kuhinji.

Očito je zrelost preduslov za srećan brak. U nezrelom ranom detinjstvu ne postoji obaveza davanja. Malo dete samo prima; od njega se ne očekuje da čini nešto više. Uspeh braka u velikoj će meri zavisiti o stepenu u kojem su partneri prerasli svoju infantilnu zavisnost i postigli sposobnost da preuzmu odgovornost, da više žele davati negoli primati.

 Vekovima  pre nego su se Kolin i Džek otuđili, Biblija je opisala potrebu za takvom zrelosti

Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, mislio kao dete, sudio kao dete. Kad sam postao zreo čovek, odbacio sam što je detinje… Sada ostaje vera, nada i ljubav – to troje – ali je najveća među njima ljubav.

Prva poslanica Korinćanima 13:11,13

Važnost vrhunca

Orgazam nije početak i kraj polnog odnosa. Mnoge žene nikada ne dolaze do vrhunca, a ipak drže da ih polni odnos jako zadovoljava. Mogu se grejati u toplini ognjišta ljubavi. Nisu im nužno potrebni bljeskovi vatrometa.

Nažalost, mnogi seksolozi zavedu parove da poveruju kako je »veliki O« glavni cilj svakog polnog odnosa. Traže orgazam kao pravo za žene i dužnost za muževe. Pod tim pritiskom veliki broj žena zapravo glumi orgazam, tek da bi »s time bilo svršeno.« Kad ga svaki put ne dožive, muškarci se mogu osećati da su nesposobni, a žene prevarene.

Ali orgazam nije glavni razlog za polni odnos. Prema Bibliji, Bog je zacrtao polni odnos kao divan izraz ljubavi između čoveka i njegove žene (1 Kor 7:3-5)

Brak – škola ljubavi

Ako prevladava ljubav, žene koje nikada nisu doživele orgazam mogu imati sve veće zadovoljstvo u polnom odnosu. Zapravo, ako žena izražava svoje fizičke potrebe, te ako muž na njih odgovara s ljubavlju, verovatno će iznenadno i neočekivano otkriti radost vrhunca. Čak ako i retko dolazi do vrhunca, u slučaju kada polni odnos izražava ljubav, oba partnera mogu doživeti duboko zadovoljstvo u duši.

Neko je rekao: »Lek za svako zlo i nepravdu, brige, žalosti i zločine čovečanstva, sve leži u jednoj reči: ljubav. Ona je božanska vitalnost koja svugde proizvodi i uspostavlja život. Svakome daje snagu da činimo čuda ako želimo.«

Biblija čudo ljubavi pripisuje braku:

Neka muž vrši svoju dužnost prema ženi, a isto tako i žena prema mužu! Žena nije gospodar svoga tela, nego muž; isto tako i muž nije gospodar svoga tela, nego žena. Prva poslanica Korinćanima 7:3-4

Tajna dobroga seksa je: ne grabiti, već davati; ne prvo ja, nego prvo ti; ne tehnika, već ljubav.