Višeznačni gest je onaj pokret koji ima više potpuno jasno određenih značenja, u zavisnosti od vremena i mesta.

Kad Amerikanac želi da signališe da je nešto „o-kej“, fino, savršeno, sjajno-on podigne ruku i pomoću palca i kažiprsta napravi krug. Taj kružni znak ima za njega samo jedno značenje i možda bi bio iznenađen kad bi otkrio da taj isti znak može u drugim zemljama da ima potpuno drugačije značenje.

U Japanu na primer, to je gest za novac. U nekim delovima Francuske on znači „nula“ ili „bezvredno“. Na Malti on znači da je neko „peško“-muškarac homoseksualne orijentacije. Na Sardiniji i u Grčkoj to je jedan opscen komentar ili uvreda kako za ženu tako i za muškarca. Na stranu činjenica da takve razlike mogu očigledno da dovedu do svih nesporazuma kad se stranci sretnu, a zbunjujuće je kako do takvih kontaradiktornih poruka istim gestom uopšte može da dođe. Da bi se našlo objašnjenje, potrebno je baciti pogled na osnovnu simboliku u svakom pojedinačnom slučaju.

Američki znak za nešto savršeno izveden je iz položaja ruke koji govori o preciznosti. Ako želimo da kažemo da kažemo da je nešto precizno ili tačno, mi koristimo pokret kao da držimo nešto veoma malo između vrhova palca i kažiprsta. Ljudi širom sveta to čine nesvesno kad govore o nekoj finoj stvari. Predmet koji drže je zamišljen-oni samo prave pokrete držanja tog predmeta, i na isti način automatski formiraju prsten ili krug pomoću palca i kažiprsta. U Americi se ta nesvesna gestikulacija proširila u promišljen znak, u iskazivanje tačnosti koje se razvilo u poruku „potpuno tačno“  ili „perfektno“, te je tako rođen onaj čuveni znak „o-kej.“

Japanski znak za novac potiče iz jednog potpuno drugačijeg izvora. Kad u Japanu napravite isti kružni znak, misli se na kovani novac, a on je okrugao. I zato kad se prstima napravi krug, to simboliše novac. To je, jednostavno, tako.

Francuski znak za „ništa“ i  „bezvredno“ takođe potiče od proste jednakosti, ali ovog puta krug ne predstavlja novčić več nulu. Nula=ništa=bezvredno. Seksualni primeri koji su međusobno povezani imaju istu osnovnu simboliku. Prsten načinjen palcem i kažiprstom ovde zamenjuje otvor na telu. S obzirom na to da je otvor okrugao, taj gest jasno ukazuje na anus, te otuda na Malti on označava muškarca homoseksualne orijentacije. Na Sardiniji i u Grčkoj on se više koristi kao jedan opscen komentar ili uvreda za oba pola, ali značenje je u osnovi i dalje vezano za anus. Ove upotrebe gesta imaju dugu istoriju koja se proteže na preko dve hiljade godina.

Prema tome, taj jednostavni kružni znak može da simbolizuje precizan zahvat, novčić, nulu ili otvor, zavisno od zemlje svog porekla. A te vizuelne komparacije vode do pet različitih simbolika: perfekcije, novca, bezvrednosti, homoseksualnosti ili predloga seksualne prirode.

Ova situacija je dosta složena, ali ona postaje još komplikovanija kad jedna određena poruka počne da se širi područjem drugih, Američki znak „o-kej“ postao je toliko popularan da je zahvatio i Evropu. U Engleskoj ne postoji ni jedan lokalni ručni znak kruga, tako da je američki znak „o-kej“ mogao bez otpora da uđe. Nijedan Englez neće danas upotrebiti ovaj gest u neku drugu svrhu. Ali, u Francuskoj je situacija bila drugačija. Oni su već imali gest koji označava nulu, tako da je dolazak gesta „o-kej“ stvorilo problem. Danas mnogi Francuzi još uvek koriste svoj kružni znak za „nulu“, dok ostali prave isti gest za „o-kej“. Poruka „nula“ preovlađuje na jugu Francuske, dok je „o-kej“ uobičajena na dalekom severu zemlje. Iako ovo može da dovede do teškoća, zabuna se obično izbegava uzimanjem u obzir konteksta u kojem se taj gest pravi. Ako onaj ko ga pravi izgleda zadovoljan, verovatno je da gest znači  „o-kej“, u protivnom označava „nulu“.

Neki drevni gestovi su uspeli da žive vekovima posle nestanka onih okolnosti u kojima su rođeni. U savremenom Grčkoj, na primer, najgrublji gest koji je moguće napraviti je moutza, a on vodi poreklo iz doba Vizantije.

On se sastoji u isturanju otvorene šake prema licu osobe kojoj se nanosi uvreda. Za onoga ko nije Grk ovo izgleda bezazleno, ali za jednog Grka to je čin najveće poruge. Taj gest izaziva tako žestoku reakciju da se uglavnom ograničava na svađe u saobraćaju, kad jedan vozač kaže drugom „da se nosi“, i kad je, pri tom, uvređeni vozač u nemogućnosti da se fizički osveti. Da bismo razumeli snagu ovog gesta moramo da vratimo časovnik nekoliko vekova u prošlost i da se nađemo na gradskim ulicama stare Grčke, gde su uhvaćene zločince u lancima u lancima sprovodili  kroz zakrčene prolaze, tako da je narod mogao da ih vređa i kinji. Najomiljeniji način za to je bilo zahvatanje blata i đubreta šakama i bacanja prljavštine u lice bespomoćnog sužnja. U Britaniji i drugim zemljama, na sramotnom stubu ili u spravama za izvrgavanje ruglu često su vređani na sličan način, ali samo je u Grčkoj ta radnja blaćenja preživela kao istorijski reliktni gest.

Sutra Vas očekuje nastavak na temu višeznačnih gestova.