Proslavi smo Novu godinu i to bez Sneška Belića. Zima nam nije donela sneg, ali je, verovatno, Deda Mraz doneo hrpu poklona. No, novogodišnje raspoloženje je i dalje prisutno, pa uz iće i piće, nastavljamo ka Božiću.

Božić, pored Uskrsa (ili Vaskrsa) najveći hrišćanski praznik slavi rođenje Isusa Hrista ili Isusa Hristosa. Mnogi ovo Hristos shvataju kao prezime ili, možda, drugo ime Isusa, ali to nije tačno. Reč Hristos je grčkog porekla i znači pomazanik, odnosno mesija. Dakle, to je titula. Oblik Hrist je svojstven srpskom narodnom jeziku. U svakom slučaju, Hrist i Hristos su dubleti, pa ih možemo koristiti po želji.

Kao i sve verske praznike, tako i Božić prati niz rituala – unosi se badnjak, hrastove grane, zatim se pali, u znak sećanja na vatru koju su vitlejemski pastiri založili kako bi ogrejali novorođenče Isusa i njegovu majku, mesi se česnica, pogača sa paricom u sebi, koja simbolizuje samog Isusa, unosi se slama u kuću zato što se Isus rodio na slami u jaslama itd.

Ali, zašto baš hrastove grane a ne bilo koje drugo drvo? Hrast je smatran svetim drvetom svih Slovena. Takođe je posvećen jednom od najpoznatijih slovenskih bogova, Perunu. Pojedini hrastovi igrali su ulogu ”narodnih hramova”, verskih mesta koja su služila umesto pravih hramova kada ovih nije bilo u blizini. U božićnom ritualu, u crkenom smislu, paljenje badnjaka je simbol vitlejemske vatre, s druge strane, prema narodnom verovanju, loženjem badnjaka vraća se izgubljena snaga Suncu i na taj način pomaže mu se da se opet rodi.

O kakvom je Suncu sada reč? Sloveni poštuju Sunce kao izvor života. Proslavljajući Božić slavili su rađanje mladog Sunca. Posle zimske kratkodnevnice koja pada između 20. i 23. decembra, dani postaju duži, što se tumačilo kao jačanje mladog Sunca i ponovnog buđenja prirode i života. Prema verovanju, pesma je pomagala mladom Suncu da se uzdigne i pobedi tamu. Od tog dana pa čak do Bogojavljanja okupljale se grupe momaka i pevale tzv. koledarske pesme, naročito pred Badnji dan, koji iako se smatra velikim hrišćanskim praznikom, pun je rituala i običaja, pa se teško može baš tako okarakterisati.

Termin Badnje veče verovatno je postao od glagola bdeti, o čemu govori ritualni običaj, da tokom te večeri jedan od ukućana treba da ostane budan cele noći, da pazi da se vatra ne ugasi, a sve to u korist mladog Sunca.
Pokrštavanje je bilo dugotrajan proces koji je trajao vekovima. Konačnim prelaskom u hrišćanstvo, kultni običaji i verovanja nisu tek tako nestali. Produžili su da žive, samo, sada sa hrišćanskom interpretacijom.

A kom carstvu ćete se vi prikloniti, na vama je da odlučite!